Драгомир Влајсевић
28.12.2007.
Време проведено на скијању и боравак на снегу с пријатељима и породицом на свакога делују веома позитивно и релаксирајуће. Зимски спортови нам омогућавају да се изолујемо од свакодневног посла и стреса који он доноси, да напунимо батерије за нове радне победе и да се бавимо физичким активностима које веома позитивно утичу на наш организам. Да бисмо истински уживали на снегу и време проведно на зимском одмору што боље искористили, потребни су добра припрема и познавање правила понашања и заштите на скијашким стазама. Само тако избећи ћете повреде, које су на скијању веома честе и последице су неприпремљености и непознавања неких општих правила активног одмора на снегу.
Овај облик туризма, који сваке године добија на популарности, носи са собом и опасности, због којих већина скијаша, који су, морамо то рећи, најчешће необавештени и неупућени у све аспекте скијања, доживљавају неки вид незгоде. Према неким незваничним подацима, на сваких хиљаду скијаша дневно тешко се повреди од један до десет њих. На скијању се најчешће повређују неприпремљени скијаши, скијаши почетници, те деца и жене - много чешће него мушкарци или врхунски спортисти.
Овде треба посебно напоменути одређене ризичне ситуације које су узрок најчешћих повреда скијаша. Ноћно скијање је класичан пример ризичне ситуације у коју се скијаши упуштају како би сваки тренутак провели на снегу. Скијање треба избегавати у времену између 21 и 23 часа, јер су тада на ноћним скијалиштима највеће гужве. Због јефтинијих карата ски-лифта, локално становништво, које се најчешће пре скијања релаксира уз алкохол, тада излази на ски-терене, што доводи до најчешћих повреда скијаша туриста. Такође, чест узрок повреда на скијању је и алкохол, који треба потпуно избегавати када сте на скијању или консумирати у умереним количинама и само у вечерњим часовима, када више нећете излазити на снег.
Скијање је физичка активност која активира све групе мишића, па и неке мишиће који обично нису активни; одвија се на великим надморским висинама; велике су температурне осцилације; мишићи се релативно брзо хладе за време мировања или вожње жичаром, а затим се прегревају за време скијања; велика је изложеност сунцу и УВ зрацима. Све то ставља наш организам на тешке муке ако на скијање кренемо неприпремљени. Због тога припреме за скијање треба почети оптимално три месеца раније. Оне укључују савете стручњака, тестирање и проверу стања организма, као и проверу појединих група мишића и зглобова, затим контролу хроничних болести, те спровођење одређених вежби ради припреме и заштите од могућих повреда.
Приликом припрема за скијање најчешће се пажња посвећује опреми, скијама, везовима, ципелама и одећи, док се мало или чак нимало пажње не посвећује физичкој припреми. Уколико већ не посвећујете довољну пажњу физичкој припреми за скијање, најкраћи рок за почетак припрема је седам дана пре одласка на скијалиште.