Масовни туризам - добро или лоше? (1)

Број туриста у свету драстично расте. Србију још није захватио тај тренд, па ван Европе путују само екстремни богаташи или млади амбициозни пустолови. Појам backpacker полако улази и у наш језик. У западној Европи, Америци, Јапану сваки млади човек је backpacker. Студира и ради целe годинe, затим стави руксак на леђа и у месец дана обиђе свет. Старији и имућнији људи уплаћују туристичке аранжмане. Већина се задовољава консумирањем разлике. Неутаживом духу западњака ни то није довољно, па одлазе на "захтевније" и скупље туре. Ако вам новац није граница, можете отићи куд год пожелите. Можете пити чај с Туарезима у срцу Сахаре, с Индијанцима ловити анаконде на Амазону, унајмити носаче да вас носе на Монт Еверест или се у сигурности џипа приближити прождрљивим афричким лавовима и индијским тигровима. Како је дошло до тога и које су последице овог "консумирања" света од стране никад задовољних туриста?

Познати амерички социолог и критичар новог светског поретка, Хаким Беj (Hakim Bey), то објашњава речима: "Туриста је у потрази за културом, јер је у нашем свету култура нестала у стомаку спектакла. Култура је уништена и замењена шопинг центром или ток шоу програмом - јер је наше образовање постало тек припрема за читав живот проведен у производњи и потрошњи - пошто смо сами престали да стварамо. Туристи пролазе кроз природу или културу попут духова који посећују рушевине. Они тамо нису за стварно, већ се крећу кроз пределе ума, апстракције, скупљајући слике уместо искуства. Пречесто се њихови годишњи одмори одвијају усред туђе беде или чак доприносе тој беди."

Ево једног класичног примера који потврђује речи овог социолога. Француска Гвајана је француска колонија у јужној Америци, подељена на две зоне. Зона у приобаљу верна је копија Француске, а она унутрашња је прашума коју насељавају Индијанци каменог доба. Граница између те две зоне увек је била непропусна свима, осим антрополозима. Одскора је француска влада отворила ту границу за туристе. Углавном белци наоружани фотоапаратима и видео-камерама, један до другог обучени по последњој туристичкој моди, укрцавају се на моторне чамце и крећу у прашумску пустоловину. С обале реке гледају их као ванземаљце голи, мршави, црни праљуди. Јединствен доживљај! Антрополози су се жалили влади да се Индијанци приказују као животиње, а туристи понашају као да су у зоолошком врту, па су ради очувања ретке културе овог народа затражили забрану туризма у тој зони. Француска је одбила захтеве за очување људских права у далекој Амазонији одушевљена новооткривеним приливом лаког профита.

Египатске пирамиде, Кип слободе, Таџ махал, Ајфелов торањ, Аја Софија, Кинески зид и друга незаобилазна туристичка обележја света фотографије су које сваки озбиљан туриста има у свом албуму. Кад се обиђу све конвенционалне дестинације, креће се у потрагу за недодирљивим. Све земље богате културом покушавају да заштите одређена подручја проглашавајући их "забрањеним зонама". Тамо смеју само одређени научници и ужасно богати туристи. Хиљадама долара плаћа се могућност да се дође на место на којем се може осетити дух откривања, нетакнутости. Хаким Беј је између три древна разлога за путовање - рат, трговина и ходочашће - тражио онај који је породио данашњи туризам. Најчешће перципиран одговор код испитаника био је - ходочашће. Међутим, Беј је то оповргнуо јер ходочасник на путовању доживљава промену свести која је стварна. Ходочасник тражи бараку (арапска реч за благослов), а туриста управо оно супротно: разлику у култури. Производња бараке је бесконачна: сваки храм, онај у Меки, Јерусалиму или Лурду, прима све ходочаснике који су кренули пут њега. Колико год ходочасника понесе благослов са собом, њега увек има још. Међутим, производња културне разлике није бесконачна - што се више троши, мање је остаје.