Масовни туризам - добро или лоше? (2)

Археолози који су пронашли древни град Инка, Мачу Пикчу, у Перуу, понели су исконско искуство открића са собом. Сваки следећи путник добијао је све мање исконског доживљаја. Данас још увек треба пешачити два дана кроз шумовите падине Анда да се дође до Мачу Пикчуа. Међутим, перуанска влада гради жичару, која ће омогућити долазак већег броја туриста и већи прилив профита. Исконски доживљај открића нестаће потпуно с доласком првих туриста жичаром. "Прави корени туризма не леже у ходочашћу, па ни у поштеној трговини, него у рату", закључује познати социолог Хаким Беj (Hakim Bey). "Силовање и пљачка исконски су облици туризма. Туристи су стигли одмах после рата, попут људских грабљивица које кљуцају по остацима крвопролића на ратишту, у потрази за имагинарним пленом - за сликама!"

Туристичке агенције лове муштерије продајући им мирис открића. Тражене дестинације се све више пребацују из Првог у Трећи свет. Многе земље Африке, Азије и Јужне Америке живе од туризма. Египат, који је са 50 милона становника најмногољуднија земља Африке, годишње прима готово двоструко већи број туриста. Милиони људи уз Нил живе од страних посетилаца. Родитељи не шаљу своју децу у школу него међу групе туриста. Тамо уче десетине језика и враћају се кући пуних џепова. Исто као што туристи погрешно доживљавају локално становништво, тако и ови њих виде једино као лак извор новца.

Масовни туризам најбрже уништава локалну културу. Земља која је то схватила и нуди посебну врсту туризма је Бутан. Ако желите да уђете у последње будистичко краљевство у Хималајима, морате прихватити обавезу да ћете потрошити најмање 200 долара дневно. За тај новац нећете добити луксузан смештај и одличну храну, али ћете још увек имати лажан привид "откривања". Пролазићете шумовитим обронцима Хималаја, где људи још увек облаче традиционалне ношње; нећете видети аутомобиле, јер постоји само један пут, од индијске границе до главног и јединог града - Thimpua; нећете видети телевизоре, јер их је краљевска влада забранила итд.

Тамо је заживео посебан облик суперлуксузног туризма - аманизам. Богати туристи за потпуну идилу, мир и комфор плаћају ноћење у апартману Аман између 700 и 2.000 долара. Ако се узме у обзир да је просечна годишња зарада једног Бутанца 600 долара, онда само можете наслути колики је јаз између гостију и домаћина. Ипак, локално становништво се не жали и, што је још важније, не гњави странце и не проси од њих, а влада убире првокласне плодове "low volume - high value" туризма. Мали број посетилаца плаћа екстремно високе цене да дође у ту земљу, а опет, не уништавају културу, природу и аутентичност Бутана, јер их је толико мало да су готово невидљиви.

Египат и Бутан од туризма зарађују подједнаке суме по глави становника. Разлика је у томе што Египат посећује двоструко већи број туриста од броја становника те државе, а Бутан 20 пута мање. Нема потребе поновно помињати који је од ова два примера здравији за државу, очување природе и саме људе који у тој земљи живе.