Драгомир Влајсевић
09.06.2008.
Сигурно сте на неком од својих путовања обишли и неке музеје у местима које сте посећивали, јер се у њима на најбољи начин може упознати с уметношћу и културом једног постора и народа. Данас су неки од највећих светских музеја постали незаобилазне туристичке дестинације за себе. Зато је TripAdvisor, интернет сајт посећен светским путницима и туристичким путовањима, направио свој избор десет најбољих и најинтересантнијих, у којима бисте могли да проведете најмање један дан, јер имају невероватну и веома разноврсну колекцију неких од најлепших уметничких дела људске цивилизације.
Први музеј на њиховој листи је Лувр (Musee du Louvre) у Паризу. Ова некадашња тврђава-палата била је дом француских краљева, а данас је један од најцењенијих светских музеја, јер се у његовој поставци налазе нека од најлепших и најцењенијих уметничких дела на свету, укључујући ту и Милоску Венеру и Мона Лизу. Следећи на листи је Музеј Ватикана (Vatican Museums) у Риму. Простирући се на готово девет миља простора, колекција Римске католичке цркве у Ватикану једна је од највећих и најбогатијих на свету. Сваке године посети је више од четири милиона људи. Они се диве делима Рафаела, Леонарда да Винчија и, наравно, чувеној Сикстинској капели, чију је таваницу осликао Микеланђело. Музеј Метрополитен (Metropolitan Museum of Art) у Њујорку. Од Пикаса до Полока; Метрополитен је један од највећих музеја на свету; у њему се налази више од два милиона уметничких дела, а сваки посетилац може пронаћи нешто за себе: грчке скулптуре, оклопе, 2.000 уља на платну која су радови великих европских мајстора.
Гети центар (J. Paul Getty Center) у Лос Анђелесу. Гети центар поседује веома добру колекцију уметничких дела, у којој се налазе дела Ван Гога, Монеа и Сезана. Чак је и сама зграда уметничко дело, као и предивне баште које је окружују. Музеј Д'Орси (Musee d'Orsay) у Паризу. Уживајте у Ван Гоговој "Звезданој ноћи" у окружењу бивше железничке станице, која је саграђена због Светске изложбе 1900, са све драматичним стакленим кровом. Специјализован за дела 19. и 20. века, музеј чува невероватне колекције импресиониста, укључујући славна дела Монеа, Реноара, Ван Гога и Дегаа. Галерија Уфичи (Uffizi Gallery) у Фиренци. Дивите се Ботичелијевој слици "Рођење Венере" у једном од најстаријих музеја на свету, који у својој поставци има и дела Микеланђела и Леонарда да Винчија, а налази се у срцу Фиренце. Уметнички институт Чикага (Art Institute of Chicago) смештен је на ободу града и у њему се налази значајна колекција импресиониста и постимпресиониста, укључујући тридесетак Монеових дела. Посетите Француску, посматрајући Монеове "Стогове сена" или проведите време "У Мулен Ружу", једној од чувених слика Анрија Тулуз-Лотрека.
Музеј Тејт (Tate Modern) у Лондону. Некадашња Бенксајд електрана данас је преторена у Тејт музеј, који гледа на Темзу и мост Миленијум. Погледајте "Заборављене хоризонте", једно од Далијевих ремек-дела, и дела из једне од највећих колекција надреалиста на свету. Прадо музеј (Prado Museum) у Мадриду. Једна од највећих и најимпресивнијих колекција на свету најпознатија је по делима шпанских уметника као што су Гоја, Веласкез, Муриљо и Ел Греко. Национална галерија уметности (National Gallery of Art) у Вашингтону. Овде ће љубитељи модерне уметности сигурно бити обузети левим крилом ове необичне зграде у чијем је склопу башта са скулптурама, а која у унутрашњости чува радове Џексона Полока и Ендија Ворхола.
Ова листа, као и све категоризације ове врсте, пати и од одређених недостатака. На њој нема, на пример, једног Ермитажа, који сигурно може без имало стида да стане раме уз раме с Лувром. Али, ако мало размислимо, схватићемо да је ова листа светских музеја прављена првенствено за европског и америчког туристу, па се зато и не треба чудити што на њој нема и таквих величина. У сваком случају, куд год да одете и било које место да посетите, одвојите време и за посету музеју. Ту ћете се најбоље упознати с историјом и културом једног простора и народа који тај простор насељава. А сами музеји као институције ту су да нас посете на непрестану људску потребу за лепотом, коју човек покушава да ухвати и сачува на сликарском платну или исклеше у камену.