Заиста, путовање може да залечи сваку рану. Када отпутујемо, одвајамо се од свега лепог што остављамо иза себе, али путовање, ма колико трајало, чини да иза нас остану и неке ситне или крупне ствари којих никада више у жвитоу не желимо да се сетимо. Путовање може да буде рекреативно, може да буде класичан годишњи одмор, а може да буде и успешан бег од свакодневице. Да бисмо кренули на пут, потребно је да будемо што је могуће више опуштени. На пут крећемо само онда када смо спремни. Најважније ствари на путовању су чиста глава и растерећен став, јер путовања на којима највише уживамо захтевају да будемо опуштени и смирени.
Погрешно је претпостављати да можемо отпутовати неспремни или у конфликтном расположењу, очекујући да ће нас путовање смирити. Пре ће нам се догодити да побеснимо и због најмањег одлагања лета, кашњења воза или квара на колима, да и не говоримо о неким крупнијим неочекиваним околностима. Да ли на пут идемо сами или у друштву? Ствар избора. Да, већа је сигурност и задовољство имати некога поред себе. Али, ако идете сами, избећи ћете класичну туристичку замку обилажења места која неко други (најбољи друг, девојка или жена, колеге с посла) жели да види и фокусираћете се на сопствене жеље и утиске. Уколико се одлучите за соло путовање, обавезно понесите мапу места у које сте се упутили. То је кључна ствар. Осећаћете се као истраживач, јер нећете морати да се ослоните на љубазност странаца када вам је потребно да нађете пут. Такође, понесите и неку бележницу (наравно, и оловку); никад се не зна - можда откријете Керуака у себи.
Трудите се да у току путовања не робујете техници. Не носите компјутер, mp3 плејер и остале геџете који одвраћају пажњу од искуства самог путовања. Мање ћете бринути о пртљагу, а више уживати у јединственим призорима места које посећујете. Исто важи и за камере, да вам се не би догодило да се више сликате него што уживате.