Драгомир Влајсевић
27.10.2009.
Величанствене пирамиде у Египту и Мачу Пикчу, град Маја од којег застаје дах, само су неки од остатака древних култура које су свуда у свету симболи нечега потпуно необичног, не до краја разјашњеног, чак мистичног, због чега нас испуњавају страхопоштовањем. Али, постоје и два мање позната локалитета с древним споменицима и грађевинама, који су из неких разлога забрањени за туристе. Не уклапају се у постојећу научну слику и тумачења историје и предмет су бројних полемика. Неке карактеристике тих грађевина збуњују толико да наводе на помисао да су остаци напредних цивилизација за које није доказано да су постојале, као што је то, на пример, Атлантида.
Хипогеум (Hypogeum) је мало позната мрежа подземних храмова и тунела на Малти која је у 20. веку затворена за очи јавности. Повремено је отворен само улазни храм. На Унесковој листи заштићених културних објеката Хипогеум стоји на високом месту. Између осталог, о њему пише да је "оставштина културе с којом се не може упоредити ниједна друга на Медитерану" и да је "јединствена појава у еволуцији човечанства".
Дуго су се египатске пирамиде сматрале најстаријим споменицима на земљи, али Хипогеум датира из хиљадама година старијег неолитског доба, због чега још више запањује и збуњује научнике. Чак и с данашњим најнапреднијим методама изградње, имали бисмо непремостиве тешкоће да под земљом исклешемо и вешто уградимо камене блокове тешке десетине тона, као што су то учинили антички земљорадници, који нису били вешти у инжињерству и градњи, барем према тумачењу званичне историје. Посебно збуњује и то што нигде на Малти нису пронађени никакви остаци металних предмета нити алата из тог доба.
Хипогеум је познат још из 16. века, када су крсташки витезови први пут посетили Малту. Они су мислили да је то заоставштина расе гиганата која се помиње у митовима. Хипогеум је поново представљен јавности 1902. године и изазвао је сензацију међу археолозима. Ту су пронађене и кости преко 7.000 људи, због чега се сматра да је он у ствари велика гробница.
Званично објашњење власти зашто се Хипогеум не може посетити јесте то да су у току радови на конзервирању. Ричард Валтер (Richard Walter) у чланку који је објављен у магазину National Geographic 1940. године тврди да је Малта уздуж и попреко прокопана мрежом тунела и храмова и да је могуће њима проћи с једне стране острва на другу. Ипак, наводи, влада је затворила све улазе, а наводни разлог је нестанак групе ученика с наставницом који су ушли у подземни лавиринт и никада се нису вратили.
И немачки истраживач Вернер Берц (Werner Bertz) у својој књизи о Хипогеуму 1998. износи бројна контрадикторна и неуверљива објашњења у вези са затварањем Хипогеума која су му дали владини службеници на Малти. Због свега тога овај величанствени подземни комплекс и даље остаје занесењацима као доказ број један да су постојале развијеније цивилизације у време за које се сматра да су се људи тек тада упознавали с металом.