Драгомир Влајсевић
17.06.2009.
Дар ел Беида (Бела кућа), како Мароканци називају Казабланку, има дугу и бурну историју. Најстарији владари на просторима данашњег града били су Бербери, Мавари, а једно време ту су владали и Феничани, а затим Картагињани и Римљани. Успомена на то време је споменик берберском краљу Јуби Другом, који је био владар Марока. У петом веку ту су владали Вандали, а у шестом је до Казабланке стигла и Византија, да би у седмом веку, избијањем на Атлантик, арапска племена преузела доминацију над тим простором.
После египатског мегаполиса Каира, Казабланка је највећи град у северној Африци. То је главна мароканска лука с развијеном хемијском и дрвном индустријом и огромним бродоградилиштем. Околина је богата водом, а залеђе града је пространо и плодно за гајење ратарских култура. Казабланку су основали Португалци 1515. године, али под именом Каза Бранка, на месту које су пре њих морепловци старог века одредили за природно одмориште пред полазак ка новим територијама Црног континента.
У десетом веку ту је био градић Анфа, који је основан око утврђења Медина, које је у ствари било центар будућег града Казабланке. Данашњи, шпански назив град је добио у 18. веку, када је тадашњи владар Марока дозволио трговцима из Малаге и Алмерије да комецијализују луку Дар ел Беида. То се догодило пре само стотинак година, када је град, који је тада био углавном омеђен зидинама Медине, имао око 20.000 становника. Данас престоница мароканске индустрије и капитала има око пет милиона становника.
Од обала Атлантика град се шири по благим брежуљцима 100 километара удаљеног планинског масива Атлас. У градском језгру зграде су углавном у колонијалном стилу и не превише високе. Утицаји дугогодишње француске владавине учинили су да град гледан с мора архитектуром веома подсећа на Марсељ. Градом доминира 200 метара висок минарет квадратне основе на Мошеји Хасана Другог, која је иначе најрепрезентативнији објекат културе целог Магреба. С предивним арабескама у мермеру и кедровини, мошеја зрачи складом, а оплемењена је мозаицима у раскошно окићеним хамамима, мезанину, соби за ритуална очишћења и у предворју главног улаза.
Мошеја је заштитни знак Казабланке, види се и километрима ван града. Нажалост, туристима је улаз недоступан, како у Велику мошеју из 18. века, тако и у гробницу Сиди бен Смаре или у џамију Си Алал Каироуни, јер у Мароку муслиманске богомоље нису доступне "неверницима". Међутим, ове бисере архитектуре треба видети, макар само споља. Такође, не може се ни у Краљеску палату, која се налази на Булевару Виктора Игоа, као ни у Махама паше (Пашин дом), дело архитекте Казета, који је једна од најлепших грађевина не само у Казабланци већ и шире, пре свега због своје спољашње декорације и орнамената на фасади зграде. У залеђу краљевске палате, у сплету малих улица, пажњу привлачи Трг Муле Јусуфа и његова џамија, која је такође једно од ремек-дела овдашње архитектуре. Нажалост, и ту могу да уђу само муслимани.
У близини почиње Нова Медина, део града с типично мароканском архитектуром. Најживље је на Тргу Мухамеда Петог, који је оивичен великим пословним зградама банака и мултинационалних компанија. Саобраћај је овде веома густ, јер се ту сливају неке од главних градских саобраћајница. Авеније и булевари названи су по домаћим и страним великанима - Мухамеду Петом, Мухамеду Зарутоунију, Дантону, Гандију, Золи итд.
Сродни чланци
Корисни линкови