Драгомир Влајсевић
19.06.2009.
На само неколико корака од градске вреве, кроз велику камену капију улази се у античким зидовима опасану Стару Медину, најстарији део града. Неупућенима се може десити да помисле да су ушли у неки базар или сук, међутим, то је стамбени део града у којем се на спратовима живи, а у приземљу тргује свим и свачим. Лагана шетња и разгледање су скоро немогући, јер вас трговци "спопадају" са свих страна.
Оно што Казабланки недостаје, барем у строгом центру града, јесте зеленило. Углавном су ту неке врсте еукалиптуса које расту у огромним уличним саксијама. Тротоари су веома високи, а возачи брзи и бучни, посебно мотоциклисти. Тек када Авенијом Хасана Другог дошетате до Трга Уједињених нација, наилазите на травњаке и право зеленило. Ту се налазе све важније државне установе и зеленила има у изобиљу. Посебно је леп Парк Арапске лиге, који се налази у близини; он је веома пажљиво негован, а окружен је лепим грађевинама у колонијалном стилу. Зеленилу овде погодује клима, јер је зими у Казабланки минимална температура 6 степени Целзијуса, а лети иде највише до 35 степени.
Модерни, европски део града је с уобичајеним солитерима од челика и стакла, али Казабланка је ипак арапски град са свим одликама ове културе. Пословни људи у Казабланки предах траже у многобројним, увек пуним, кафаницама медитеранског типа. Тамошњи људи, као и у већини арапских градова, уживају у ритуалу испијања кафе. Овај ритуал се једино прекида позивом мујезина, који позива на молитву. Марокански велеград снабдевен је светском робом, коју можете потражити у сплету трговачких улица Муле Абдула, Жоржа Клемансоа или на Париском булевару. Ту је и пешачка зона с великим бројем ресторана, кафића и посластичарница.
Кухиња Казабланке подразумева пажљиво припремљено воће и поврће ретких и ароматичних врста, деликатесну рибу и укусно месо. Свака боља кафана у Казабланки, као што је, на пример, "Си Јилмаса" у отменом кварту Бургоњ, понудиће вам хариру - супу од меса, сочива и пилетине, уз коју добијате бегхрир, медне колачиће са саћем преливене топљеним путером и медом. Марокански слаткиши препуни су сусама, бадема и меда. Ипак, за најукусније упознавање са специјалитетима Казабланке и околине треба отићи у ресторан "Ел Мансуру", који се налази у лучком кварту града, где се нуде најукусније спремљени плодови мора.
У вечерњим сатима улице опусте. У Казабланки се тада јасно уочавају две културе и животне филозофије. Она модерна мароканска, која вече проводи по кафићима и дискотекама, које су препуне, и она класична арапска, коју можете видети по кафанама и парковима, где се срећу само мушкарци, можда понека породица с децом, али жена скоро да и нема. Ове две културе живе у паралелним световима. Дању заједно раде и мешају се, али са сумраком свако одлази на своју страну. У касним вечерњим сатима улице се смирују, али град не спава. Тада на улице излазе улични чистачи и лучки радници. Казабланка је модеран и богат град, али живот у њему за већину становника није ни лак ни безбрижан. Кажу да сваке недеље просечно око 500 људи силази с Атласа или долази из пустињских крајева у овај град у потрази за послом у великој луци. Они ту не траже мистику и авантуру из "филмске" Казабланке, већ раде да би преживели у Дар ел Беиди.
Сродни чланци
Корисни линкови