Драгомир Влајсевић
04.05.2008.
Шарм ел Шеик, познато египатско летовалиште на југу Синајског полуострва, до пре само десетак година било је обично сиромашно рибарско село, са само једним хотелом, који су Израелци изградили за време окупације. Ипак, туризам на тим просторима познат је одраније. Последњи египатски краљ - Фарук, био је заљубљен у лепоту залива Наама, а и касније је било покушаја да се развије туризам на том месту, али је тек после рата с Израелом и коначног повратка ове територије под управу Египта дошло до правог процвата туризма и данас популарних летовалишта.
Цивилизација и живот развијају се на Синају дуги низ година. На том, не баш гостољубивом простору некада је све врило од живота, пре свега захваљујући тиркизу, који се ту копао и користио за израду накита, а самлевен у прах за сликање. Стари народи Египта веровали су да је његова плава боја боја живота. Народ Амо, којима су припадали рудници на Синају, одавно је ишчезао, али значај Синаја није. Ту је Мојсије примио десет Божјих заповести, а ни исламски пророк Мухамед није заобишао тај простор, назвавши полуострво 25 km удаљено од Шарм ел Шеика својим именом - Рас Мухамед (Глава Мухамеда). У току историје Синајом су крстариле римске легије, а почетком 2. века нове ере апостол Марко је на те просторе донео хришћанство. За развој хришћанства на тим просторима веома је битна појава некадашњег велепоседника, будућег светог Антонија, који се одрекао свог богатства и повукао у пустињу, предајући се молитви. Четрдесет година касније почео је да оснива монашке заједнице и тиме поставио темеље монашком животу. Његов пример је, по неким подацима, следило преко 10.000 људи у тој регији.
Данас је југ Синајског полуострва са Шарм ел Шеиком синоним за луксуз, забаву и добар провод. Већина хотела изграђених у овом летовалишту категорисана је с четири и пет звездица. Сви су одлично опремљени; у собама су клима-уређаји, сателитски ТВ програми, телефони и мини-барови. Особље је веома љубазно и за госта им није ништа тешко, а споразумевају се с вама на енглеском, немачком, француском или руском. Сви хотели су, споља гледано, слично грађени, с карактеристичним цртама оријенталне архитектуре, али је сваки на свој начин различит. Ниједан нема више од два спрата. Сви хотели су окружени парковима, с брижљиво негованом травом, разнобојним растињем и цвећем. Усред ових рајских вртова смештена су игралишта за различите спортове и базени свих могућих облика. Ретко ћете овде наићи на хотел који нема барем два базена.
Могућности за забаву у овом летовалишту су многоструке. Сам центар чини неколико улица, које су пешачка зона. Дуж њих су и шеталишта уз обалу, крај којих се налазе многобројни ресторани традиционалног изгледа, али и модерно дизајнирани. У традиционалним ресторанима обавезно пробајте чај каркади (направљен од хибискуса), који је изванредан и топао и хладан. У свим овим ресторанима обавезан реквизит је "водена лула", коју овде зову шише; у њој се пуши најфинији дуван с укусима и мирисима јабуке, поморанџе, кајсије... Храна у овим ресторанима је добра и није нарочито скупа. Онај ко жели да проба домаћу кухињу неће се покајати; уживаће не само у добрим јелима већ и у препуној трпези. Овде треба повести рачуна о зеленој салати и сличним салатама због опасности од амеба. Такође, треба бити опрезан с воћем које се не љушти.
Ово летовалиште нуди и забаву у казинима и ноћним клубовима, дискотекама, од којих су најпознатији "Bus stop" и "Hard rock". Шопинг је овде помало разочаравајући, јер у модерном тржном центру не можете купити нешто више од сувенира. Поред продавница сувенира, постоје и бројне златарске радње, где можете купити накит од корала, црвених, црних или белих. Трговци су помало насртљиви, а и ценкање је неизбежан ритуал. Бакшиш је нешто што сви очекују и подразумевају. Неко ће вам га тражити, неко неће, али сви га очекују. Мала напојница и добићете сву могућу љубазност и пажњу.
Ако решите да у овом летовалишту проведете одмор, обавезно крените и на неки од излета. Постоје организовани излети и до Каира, с посетом Луксору и Каирском музеју, или пак можете посетити Манастир свете Катарине, који је на пола пута између Шарм ел Шеика и Табе. Смештен је у подножју планине на којој је, према предању, Mојсије примио десет Божјих заповести, након што му је, поред Капеле пламтећег грма, Бог рекао да изује сандале, јер се налази на светој земљи. Овај манастир саградио је цар Јустинијан 565. године и он представља оазу православља. У њему су сахрањене мошти свете Катарине Александријске, чије су тело, по предању, однели анђели и које је после 500 година пронађено на врху који носи њено име. Кроз векове, монаси су покушавали да преселе пламтећи грм, али где год би га засадили, он би се осушио.
Корисни линкови