Драгомир Влајсевић
30.05.2008.
Занзибар је име архипелага у Индијском океану који се састоји од два већа острва, Пембе и Унгуја (Занзибар), као и много мањих острва. У нeка давна времена острво Занзибар било је тајно место за одмор богатих, који су се после лова на афричким сафаријима ту одмарали у нетакнутој природи. Данас на овом острву, једној од познатијих егзотичних туристичких дестинација, готово сваког дана ничу модерни туристички комплекси.
На острву Занзибар, које се географски налази на капији Африке, до само пре стотину година владало је робовласништво. Званично је Занзибар био под управом Омана, али су прави владари били немачки и британски колонијалисти, који су населили острво, а његово становништво покорили и преторили у робове. Немци су 1890. и званично предали Занзибар под управу Омана. Независност је стекао тек 1964. године, када је с њега протеран и последњи султан. Након тога дошло је до уједињења с Тангањиком и тако је створена држава Танзанија.
Занзибар је познат произвођач и извозник егзотичних зачина, пре свих каранфилића, бибера, ђумбира и мускатног орашчића. У 19. веку скоро сав каранфилић на светском тржишту долазио је из Занзибара и комшијског острва Пембе. Тада се највећи број трговаца на једрењацима, теран ветром каскази, заустављао на обалама овог острва између октобра и марта, када су арапски и персијски трговци вредност тих зачина мерили ценом злата. На острво су ови трговци доносили свилу и порцелан. И данас је Занзибар велики извозник зачина, посебно каранфилића и мускатног орашчића.
Стоун Таун је стари град, културно средиште које се врло мало променило у последњих 200 година. Познат је по свом специфичном лавиринту уских улица у којем ћете се сигурно изгубити, мошејама с преко 40 минарета, базарима и дрвеним улазним вратима. Има преко 500 различитих примера ручно израђених врата. На пијаци у главном граду и данас можете купити каранфилић, а цена једног килограма овог зачина креће се око пет евра (у локалној валути, која се зове танзанијски шилинг, то би било 5.000 танзанијских шилинга). У главном граду живи већина од укупно милион становника. Град су некада красиле прелепе палате, од чијег сјаја данас није остало готово ништа, мада је сам град 2000. године уврштен на Унескову листу светске баштине. Улице су током дана пуне колорита карактеристичног за Афрички континент. Деца јуре између жена које у кантама носе воду за своја домаћинства, док мушкарци на полураспаднутим бициклима превозе банане на оближњу пијацу. Све је пуно гласова и оне специфичне граје која може да се доживи само на том месту.
У Стоун Тауну је за време робовласничке владавине постојала највећа пијаца робова у Африци. На њој је годишње продавано и по 27.000 робова. Она и данас постоји у граду иако је затворена пре два века. У минијатурним подземним просторијама робови су збијени чекали да их робовласници купе на јавној лицитацији и одведу на своја имања. У граду постоји и чувена Кућа чуда, понос султана Сејида. Палата која је некада била позната по својој раскоши била је прва зграда у Африци која је имала лифт, електрично осветљење и текућу воду. Улаз на ово имање красила је капија која је била толико велика да је кроз њу могао да прође слон. Палату краси и торањ са сатом; ова зграда је дуго била и највиша грађевина у том делу света. Данас је претворена у музеј где се чувају предмети из те епохе.
Највећи број туриста се крајем дана окупља на тераси ресторана "Африка хаус", где испијају коктеле. С терасе се пружа предиван поглед на тиркизноплави океан, на чијем хоризонту се виде бродићи који одлазе у риболов, а поглед сеже и до Призон ајленда, које је некада био затвор, а данас га насељавају џиновске корњаче.
Виза за Танзанију добија се приликом уласка у земљу и плаћа се 50 евра или 50 долара, зависно од валуте којом располажете. Танзанија је једна од најсиромашнијих земаља у свету чија економија је базирана на пољопривреди. Због климатско-топографских услова пољопривредно земљиште је ограничено на само четири одсто површине земље. Становници су већином хришћани, око 45 одсто, и насељени су у унутрашњости. На обали је претежно муслиманско становништво, које говори језиком свахили. Свахили је језик којим се традиционално користе становници у појасу 1.500 миља од источне обале Африке и има доста сличности с арапским језиком.
Корисни линкови