Драгомир Влајсевић
18.02.2008.
Бајкал се обилази туристичким бродићима, а маршруте су прилагођене еколошким прописима који важе на језеру и којих се сви придржавају. Наиме, због важности језера и чистоће његове воде, овде владају веома строги еколошки прописи и обилазак језера обавља се у турама од пет-шест дана, јер толико могу да издрже бродске резерве намирница а и резервоари на броду, који сакупљају сав отпад који настаје у току путовања. Крстарење је права прилика да се туриста упозна с природним лепотама овог језера и његове околине, као и да сагледа сву величанственост овог природног феномена.
Бајкалско језеро, као и сва "мора", има и своја острва, од којих су већина само камени спрудови, али има и већих острва, а највеће је Ољкхон. Посматрано с воде, ово острво пре изгледа као пешчана громада која се издиже изнад површине воде. Међутим, оно је било довољно велико да на њему буде подигнуто насеље које чини низ ушорених кућица. Оне творе главно место на острву под именом Хужир. Острво није само гола стена на води већ је у једном делу и пошумљено, то јест на њему има шума кедровине, чему острво и дугује своје име, које је настало из бурјатске речи за ово дрво. Становници острва су претежно припадници Бурјата, али има и нешто мало Руса, као и припадника других народа. Овде ћете срести и шамана, који је поглавар места и духовни вођа локалног становништва, Бурјата. Иначе, шаманизам је религија која је распростањена у Сибиру и за ове пределе није никакво чудо. Овде ћете имати прилику и да посетите једно од шаманских обредних места, познато под именом "шаман-камен", а таквих места на Бајкалу има доста.
Након посете овом острву, најзанимљивије место које ћете свакако обићи налази се између источне обале језера и острва Ољкхон, а зове се још и Мало море. Иначе, овај део језера је и најпознатији по броју туриста, то јест овде је највећа гужва у току лета. Већина туриста најчешће се смешта у Змијском заливу. Иако то место изгледа веома неприступачно, боја воде је тамнозелена, а дрвеће буквално долази до саме воде, највише туриста је управо ту. Разлог је свакако велики број топлих извора с термалном сумпорном водом, чија температура достиже и до 500 степени Целзијуса. На овим изворима је и највећа гужва, али је заиста право уживање када се после бањања у овој топлој води баците у хладну воду језера. Ове купке су савршене за психичко и физичко опуштање.
Друго место на језеру које је такође познато по повећаном присуству туриста јесте чувена песковита увала Песчанаја. Увала је склоњена од погледа с језера с два рта који је одвајају од остатка копна. Дугачка је пет километара и прекривена најфинијим жутим песком, а с копна је ограђена шумом ариша. Овде можете срести много туриста који кампују на том делу језера. Ту се налазе два, условно речено, одмаралишта - један је камп заостао из периода социјализма, а поред њега је смештена нова зграда, која је пре свега намењена одмору локалних богаташа и њихових гостију. На једном од ртова који ограђују Песчанају сместило се сеоце Курбулик, класичан пример остатака социјализма и последица транзиције - све изгледа пусто и напуштено. Иначе, овде се туристички бродићи допуњују залихама свежег хлеба, а сам крајолик сеоцета и његових кућа делује помало нестварно и као да припада неком другом месту и времену.
Корисни линкови