Драгомир Влајсевић
02.12.2007.
Историја људске цивилизације препуна је доказа неимарске умешности и генијалности. Један од непобитних доказа те тврдње свакако је и Велики кинески зид. То је једна од две грађевине које се могу видети голим оком из космоса. Велики зид је највећа одбрамбена грађевина старе Кине и једно од архитектонских чуда људске цивилизације. Градња је трајала преко две хиљаде година. Зид се протеже од истока на запад Кине, пролазећи преко планина, степа и пустиња. Ретки су примери грађевинских подухвата који су толико дуго трајали и који се протежу на толиком пространству. Велики зид је још пре неколико векова убројан у седам светских чуда људске цивилизације.
Док ходате зидинама те величанствене грађевине, погледа упртог у бескрајно пространство испресецано многобројним планинским врховима, док вам ветар носи у косу песак пустиње Гоби, не можете а да се не запитате како је све то настало. Шта је натерало те хиљаде безимених људи да ту где сте ви сада, можда управо под вашим ногама, оставе свој живот, градећи овај грандиозни објекат? Да ли је то споменик људској потреби за грандиозношћу, или је то пре била потреба и неопходност?
Велики кинески зид није грађен као јединствена целина. Оно што ми данас познајемо као Велики кинески зид у ствари је комбинација више различитих пројеката који су настајали током две хиљаде година. Велики кинески зид је настајао у етапама и као скуп неповезаних одбрамбених зидова које су градиле различите династије. Изградња је почела у време династије Кин (Qin; од 221. до 207. године п.н.е.) и императора Кин Ши Хуанга (Qin Shi Huang). Да би заштитио земљу од упада номадских племена са севера, цар је започео изградњу зида дугог 5.000 km. Велике зидове подигле су и династије Хан (Han; 206. п.н.е. - 220 н.е.) и династија Минг (Ming); сваки је био дуг преко 5.000 km). Најдужи зид је онај из времена династије Хан (Han); био је дугачак преко 10.000 km, а изграђен је на остацима великог зида династије Кин. Део великог зида који се протеже западно од реке Хоангхо, изграђен за време династије Хан, обезбеђивао је несметан промет дуж Пута свиле према централној Азији, чиме је осигурана трговачка и културна размена између Кине и земаља Азије и Европе.
Последњи је изграђен велики зид из доба династије Минг; он је најлепши пример одбрамбене архитектуре. Сама градња трајала је преко 200 година, и оно што данас можемо видети од Великог зида су управо остаци зида изграђеног за време династије Минг. Главно тело Великог зида дугачко је преко 5.000 km. Оно повезује на десетине хиљада осматрачких кула или, како су их још називали, димних брежуљака и кула стражара.
Данас се остаци Великог зида могу пронаћи у провинцијама на северу Кине, а нарочито у области дуж тока реке Хоангхо. Процењује се да је укупна дужина свих огранака зида преко 50.000 km. Велики зид представља највећи атракцију Кине и једну од најзанимљивијих туристичких дестинација. Под заштиту државе Кине стављен је 1961. године, а од 1987. године Велики кинески зид се налази на листи светске баштине UNESCO-a.
Корисни линкови