Драгомир Влајсевић
18.05.2008.
Меконг је највећa река југоисточне Азије и тринаеста најдужа река у свету. Дуг је 4.023 km, а уз њега и од њега живи преко 90 милиона људи. Извире у далеком Тибету, а што је најбоље - још увек се не зна где тачно. Након Тибета, Меконг се обрушава кроз кањоне кинеске провинције Јунан, да би потом запловио уз границу Бурме и Лаоса. Затим мало тече слободно по Лаосу, па опет преузима функцију граничара, овај пут раздваја људе Тајланда и Лаоса.
Због тежине пловидбе њиме, Меконг је кроз историју више раздвајао људе него што их је спајао. Прва насеља појавила су се уз његове обале око 2100. године пре нове ере, а прву цивилизацију на његовим обалама успоставили су Кмери, припадници културе Фунан, у првом веку. Тада су људи увидели његову хранитељску важност и започели да насељавају његову обалу, наводњавају поља и масовно узгајају пиринач. Европљани су запловили њиме тек у 16. веку, а колонизаторе Французе прве је озбиљно заинтригирала ова река. Ипак, због његове променљиве ћуди, високих поплава у кишној сезони, снажног тока и бројних брзака и слапова, мало људи се усудило да ову велику реку и поштено истражи. Тек је неколико експедиција запловило Меконгом до његовог краја.
Ова велика река најдивљија је у Лаосу, а таква је и сама та земља. Иако је сеча шума и тамо узела маха, још увек великим делом свога тока Меконг пролазили кроз лепу природу, пре шуму него џунглу. У Лаосу можете видети како у њему будистички свештеници перу своје наранџасте одоре, рибари бацају мреже, а верни ходочасници посећују пећине на његовој обали препуне малих кипова стојећих Буда. Можете чути приче о наранџастим лоптама светла које се понекад уздижу с површине реке и скачу ка небу неколико стотина метара попут ватромета, али то вероватно нећете и видети својим очима, мада то не значи аутоматски да нешто и не постоји. Научници овај светлосни феномен још нису потпуно разјаснили, а локално становништво се понегде још увек држи веровања да се ради о Phaya Naga – митској џиновској змији, змају који живи у реци Меконг.
При сусрету с Меконгом у Камбоџи може вам се десити да видите неке од поседњих групица иравади (Irawaddy) делфина како скачу изнад површине и хватају ваздух. Тих великих речних делфина овде је све мање и вероватно их за неколико гоина више неће ни бити. Меконг је иначе познат као река у којој живе највеће рибе. У њему је уловљена највећа слатководна риба икад забележена – у питању је сом дужине 2,7 метара и тежине 293 kg. Својим током од Пном Пена, главног града Камбоџе, река почиње да се рачва у делту, која се наставља кроз Вијетнам, где је локално становништво од давнина назива Река девет змајева. Како је река свој ток умножила у девет кракова делте и безброј међуканала, тако се и живот уз њу бескрајно интензивирао. На сваком километру овог географског феномена види се вековна испреплетеност човека и реке.
Меконг је у својој делти необуздан, његове плиме и осеке потапају огромне количине земље, а о разликама водостаја између кишне и сушне сезоне не може се ни причати. Зато људи ту живе изнад воде, њихове куће или стоје на високим стубовима или уместо темеља имају сплав од бамбуса да се дигну онолико колико Меконг тражи од њих. У таквим условима није баш било могуће градити путеве и пруге, па су људи копали канале и тако повезивали рукавце. И овде се све догађа на води, она се пије и кува, у њој се пере, обављају физиолошке потребе и њоме се плови. Уз неизоставан елемент егзотике, живот на делти Меконга изгледа онако како је можда некад изгледао у Венецији.
Овде свакако треба сести у чамац и, најбоље пред зору, запловити безбројним каналима делте. Док се под првим зрацима сунца из Меконга диже измаглица, полако се крећете кроз живахна села и посматрате људе како се буде и врзмају око кућа, затим спуштају у чамце и испловљавају на пијацу. Пијаце су, наравно, на води... Маса већих усидрених бродова нуди шарено воће, поврће, рибу и рижу, а око њих у малим чамцима плове жене са шеширима у облику пирамиде и обављају јутарњи шопинг. Ако сте гладни, можете пронаћи неки бродић који нуди класични доручак од пиринчаних резанаца и пијуцкајући чај након тога једноставно посматрати свет како пролази, како плута, како живи и како се смеје. Добро је јутро, Вијетнаме!
Корисни линкови