Драгомир Влајсевић
05.03.2008.
Монголија (Mongol Šuudan) се налази између Русије и Кине, две земље којима је током своје дуге историје или владала или им била потчињена. Ова велика азијска земља (скоро три пута већа од Француске) има само нешто више од два и по милиона становника. Прва асоцијација на Монголију свакако је Џингис-кан. Он је широм Азије и Европе пронео име Монгола, који се због његових ратничких похода и суровог освајања територија у историји људске цивилизације најчешће спомињу с веома негативним конотацијама. За време Џингис-кана, као и његових наследника, Огдај-кана и Кублај-кана, ова земља је заузимала највећу територију - простирала се од Кореје па све до Мађарске.
Поред бурне и богате историје, Монголија ће путника опчинити својом природом и традицијом. Монголија је позната као "земља плавог неба", пре свега због предивне боје која карактерише небо изнад једноличног пејзажа. Специфична је и по томе што је једна од земаља које се налазе на највећој надморској висини, а већи део површине ове земље заузима пустиња Гоби, која, мада је прилично пуста и сува, има довољно траве да нахрани овце, козе и камиле. Остали део површине ове заиста простране земље прекрива трава, које има више него довољно да по њој слободно трче чувени таки коњи, исти они који су Џингис-кана и његову армију водили у многе победе.
Монголи (Halha Mongoli) део су велике породице монголских народа, којој још припадају Бурјати (живе у Русији), као и Калмици, који су, што је занимљиво, једини будистички народ Европе. До двадесетих година прошлог века Монголи су писали својим традиционалним монголским писмом, које је изведено од кинеских и тибетанских писама, а после револуције су прешли на ћирилицу. Ова промена званичног писма под утицајем револуционарне власти довела је до тога да је проценат писмених са пет одсто порастао на огромних 95 %. Након промена које су уследиле деведесетих година прошлог века, када је дошло до слома социјалистичког система, као и у већини држава с овим уређењем десно оријентисана влада поново је покушала да уведе традиционално писмо као званично, које се дотад користило само у верске сврхе, али се због компликованости од тога веома брзо одустало. Данас ћирилицу знају сви Монголи, а традиционално писмо, које је такође званично, познаје само нешто више од 20 % популације. Још једна занимљивост везана је за овај народ. Монголи су народ који нема презиме. Сви имају веома дуга и компликована имена, која често доводе до забуне јер су најчешће идентична. Због тога су власти одлучиле да свако добије презиме тако што ће га изабрати сам.
Овај народ познат је по још једној специфичности. Монголи су одувек живели као номади, па се и данас чак и у граду могу видети покретни шатори-јурте, које Монголи зову урге. Ламаистичко-будистичка религија присутна је у свим видовима духовног и културног живота овог народа: у музици, сликарству и књижевности, потврђујући дубоку и јаку везу Монголије и Тибета. Монголска кухиња састоји се од доста меса (коњско месо је такође веома заступљено) и пиринча. Рибљи специјалитети су такође вредни пробе, јер доста становништва живи и од рибарства, па је и риба честа на менију. Што се тиче оброка, опет један куриозитет, главно јело је - доручак. Као напитак обавезан је чај, и то слани süütei чај. Од пића је најзаступљенија вотка (arhi), а одбијање да се она пије сматра се слабошћу мушкарца. Иако се најчешће пије, вотка није национално пиће. Национално пиће је у ствари ферментисано коњско млеко које садржи 3 % алкохола, мада га многи у "кућној радиности" праве и са 12 % алкохола.
До Монголије је најлакше стићи авионом, до престонице Улан Батора, али можете доћи и Трансмонголском железницом, из Пекинга или Москве. Трансмонголска железница је у ствари крак чувене Транссибирске железнице. Такође, овде можете стићи још и аутобусом или џипом из Кине или Русије. Такав начин доласка у земљу, поготово ако се иде аутомобилом, често може да вам закомпликује живот, јер вам се може десити да илегално уђете у земљу. То је могуће зато што је степа огромна, а не постоје свуда ознаке за државну границу, па можете, и то не својом вољом, да илегално уђете у Монголију, што је кажњиво. Препорука је да овде стигнете возом. Најбоље је у земљу ући на граничним прелазима Zamyn Uud, који се налази на југу земље, или прелазу Sühbaatar, који је на северу. За визу вам је потребно око 45 долара, а ако путујете авионом, можете је добити и на аеродрому. За то вам је потребно гарантно писмо или да путујете преко туристичке агенције, што је свакако боља опција, барем што се тиче папира и уласка у земљу. Такође, потребно је напоменути, путник мора у року од десет дана да се пријави полицији. Туристичка сезона у овој земљи траје од маја до почетка октобра, а најпријатнији климатски услови су у јулу, мада главни град ове занимљиве земље можете посетити било када, наравно, под условом да вам не смета хладноћа.
Корисни линкови