Драгомир Влајсевић
25.11.2007.
Пекинг, главни град најмногољудније земље на свету, заиста има шта да покаже. С једне стране видимо напредак, нове зграде и ужурбани свет који јури у непрестаној трци с временом, а с друге имамо историју и традицију, све оно што је ову фасцинантну земљу обележило кроз векове. Један од најлепших споменика људској потреби да достигне божанске висине и да постане једно с природом и богом налази се управо у Пекингу. Реч је о монументалном храму који је данас познат под именом Храм неба.
Овај верски објекат подигнут боговима неба највећи је комплекс посвећен жртвовању на територији данашње Кине. Првобитно је овај храм (изграђен 1420. године у јужном делу Пекинга) био Храм неба и земље. Архитектонски је подељен на две целине одвојене зидом - Унутрашњи храм (Neitan) и Спољни храм (Waitan). Саградио га је цар Yong Le (династија Минг). Цар је долазио у храм да би се поклонио небу и молио за добру жетву и кишу, а затим би приносио поклоне прецима и боговима Сунца, Месеца и звезда. Јужни део храма је четвороугаон, а северни део је полукружног облика, што одсликава древно кинеско веровање да је Земља четвртаста, а небо округло. Све грађевине овог религиозног комплекса прекривене су тамноплавим глазираним црепом, који симболизује небо и небеску хармонију. Најважније две грађевине унутрашњег храма, Huanqiutan (жртвеник кружног брдашца) и Qigutan (жртвеник молилаца за добру жетву), повезује стаза од опеке, симболично названа Shendao (свети пут), као алузија на пут који води до царског дворца.
У кинеској митологији непарни бројеви су сматрани за небеске бројеве, а број девет је сматран најјачим од свих бројева, па је због тога жртвеник кружног брдашца конструисан од камених прстенова који су дељиви са девет. На средини највише терасе налази се округла камена плоча познатија као Tianxinshi (Камен средишта неба); занимљива је по томе што се, ако се попнете на камен, ваш глас појачава док говорите. Царски небески сводови смештени су северно од жртвеника и окружени зидом од полираних опека, који је познат и као Зид еха. Он је једно од чуда храма; специфичан је по томе што се ваш шапат изговорен у близини зида преноси целом његовом дужином.
Северни део храма чини Дворана молилаца за добру жетву, чија таваница је осликана мотивима девет змајева. Четири централна стуба дворане представљају четири годишња доба и зову се Стубови змајевог бунара, а окружени су са два прстена од по 12 стубова. Унутрашњи прстен симболизује 12 месеци, а спољашњи прстен 12 делова дана и ноћи. Иза Дворане молилаца за добру жетву налази се Дворана царског зенита, у којој се чувају плочице богова.
Једна од најважнијих палата у оквиру Храма неба је Палата уздржљивости, где се цар припремао за церемонију приношења жртава богу неба. Звоник врхунске хармоније (Taihe) налази се североисточно од ове дворане; за време церемоније звоно је својим звуком јављало да је цар изашао из Палате уздржљивости и да се креће ка жртвенику. Звук тог звона пратио је цара и у његовом доласку до жртвеника, као и у повратку у палату.
Својом архитектуром и лепотом овај религијски комплекс представља ремек-дело људске потребе да досегне божанске висине и постигне хармонију с природом која га окружује. Лепота његових грађевина је део не само кинеске традиције и културе већ и светске баштине, због чега је овај храм и уврштен на Унескову листу светске културне баштине. У сваком случају, ово је место које је незаобилазно током посете Пекингу и које, поред туристичког доживљаја, нуди и нешто више. Нуди мир и унутрашњи спокој, оно што нам је у овим временима луде трке и сталног осећаја да нам нешто измиче заиста преко потребно.
Корисни линкови