Драгомир Влајсевић
05.06.2008.
Вековима је овај град био престоница кинеских владара, који су ту градили своје палате и летњиковце. Данас га скоро 14 милиона људи зове својим домом, а сви они ће бити домаћини овогодишњих Летњих олимпијских игара. Пекинг је други по величини град у Кини а налази се на њеном североистоку. Вековима је био средиште политичке моћи и седиште кинеских владара. Цар Ву (Wu) први је прогласио Пекинг главним градом давне 1057. године. Током векова град је имао неколико имена, а нека од њих су Ji, Zhongdu, Dadu; тек му je 1421. године, за време владавине династије Минг, цар Ченг Цу (Cheng Zu) дао име Беијинг. Запад је овај милионски град упознао под именом Пекинг, које се уз старо име Беијинг и даље користи.
За Пекинг кажу да је један од ретких градова у свету који се мења тако брзо, а грађевинске зоне готово су његова свакодневица. Откако је постао домаћин Олимпијских игара 2008, улагања и изградња главна су преокупација. Ничу нови хотели, шопинг центри и трговачке зоне, али и стадиони и спортске дворане. Модернизација је видљива кроз савремену архитектуру и луксузне хотеле. Све то спаја се са социјалистичким структурама, културним и историјским здањима кинеске традиције. Гужва на улицама и загађени ваздух скоро да су исти као и у било којој другој светској метрополи. Без бриге, Пекинг и даље чува и штити своје културно наслеђе и препун је туристичких атракција, паркова, храмова, културно-историјског блага.
Прича о првом човеку на подручју Пекинга стара је пола милиона година. Фосилни остаци Пекиншког човека, његово оруђе и докази о коришћењу ватре пронађени су у југозападном делу предграђа Пекинга; то су најстарији пронађени остаци на подручју Кине. Историја Пекинга као града започиње пре 3.000 година, када је властелин Јана (Yana) припојио територију града Ји својим поседима и учинио га својом новом престоницом (место се налази у близини храма Baiyunguan – Бели облак). Скоро 800 година град је био престоница династија Љао (Liao), Јуен (Yuan), Минг (Ming) и Ћинг (Qing). Крајем 13. века био је и престоница Кублај-кана, који му је у то доба дао име Даду или Велика престоница, а био је познат и под именом Khanbalig (Град великог кана). Године 1368. Мингова војска заузела је град и преименовала га у Беипинг - Северни мир. Град почиње да се развија, граде се зид око њега, палата и вртови, па се на крају тадашњи владар сели из Nanjing-a у Beiping, који постаје нова престоница и добија име Беијинг - Северна престоница. Године 1421. Пекинг постаје главни град Кине и такав статус има све до 1911. године, до пада царског режима. Након окупације од стране Јапана, грађански рат је на крају довео до комунистичке правласти под вођством Мао Цедунга, који је 1949. године на Тргу Тјенанмен прогласио Народну Републику Кину. За време његове владавине срушено је много храмова, а уништавање традиционалне кинеске културе настављено је све до 1966, када је Мао покренуо Културну револуцију. Његовом смрћу 1976. на власт долази Денг Сјаопинг, који отвара земљу према свету и дозвољава модернизацију.
У самом срцу града пронаћи ћете познати Трг Тјенанмен. Он привлачи хиљаде туриста који желе да виде највећи трг на свету и позорницу многих историјских тренутака. Историјски гледано, трг је био место окупљања и представника државних институција, војних парада, али и немилог догађаја - масакра демонстраната 1989. године. На њему се налази неколико споменика који ће вас увести у културу и историју овога народа, а неки од њих су Музеј кинеске револуције, Маов маузолеј, али и некадашња врата Забрањеног града, Врата небеског мира и Ћенмен (Qianmen).
Место које никако не смете изоставити с пописа атракција је Забрањени град, који је саграђен у 15. веку за време династије Минг. Окружен је десет метара високим пурпурним зидом и одбрамбеним каналом, а има више од 9.000 соба које се налазе у 800 зграда. Кинески астрономи сматрали су да управо ово место има космички значај. Према њиховом уверењу, звезда Северњача била је небеско средиште, а самим тиме краљевска резиденција била је овоземаљско средиште. Забрањени град на једном месту обједињује дворане, вртове, палате и тргове који су били дом владарима династија Минг и Ћинг. Данас се овде у склопу музеја налазе вредне збирке предмета од жада, слике, порцелан, предмети од сребра и злата, али и реликвије израђене од бамбуса, дрвета, одећа, кипови божанстава, писани радови и историјски записи. Музеј палате сваке године посети и више од осам милиона туриста.
Корисни линкови