Драгомир Влајсевић
14.07.2008.
Атина је град који је доживео највећу славу и највеће пропадање у историји човечанства. Град који је име добио у славу богиње мудрости - Атине, и данас се сматра колевком западне цивилизације. Многи туристи долазе да виде баш онај део који је саграђен после 480. године пре Христа, у доба кад су се Софоклове и Еурипидове драме изводиле у величанственом Дионисовом позоришту, и на тај начин доживели праву Атину.
Историјски, после битке код Саламине, у којој су поражени Персијанци, Атина је доживела уметнички и филозофски процват који и данас надахњује човечанство. Акропољ (Горњи град) по некима је разлог зашто Атина и данас постоји и зашто, након дугих векова пропадања и заборава, поново блешти пуним сјајем. Мало је туриста припремљено на шок доласка у Атину. Мегалополис од неких четири милиона становника (трећина становника Грчке) је све само не романтичан град пун историје, мудрости и филозофа који на трговима уче неуки народ. Град је данас конгломерат ружних насеља, троспратница без кровова, гужве на улицама и штандова пуних јефтиних сувенира.
Многи туристи једва чекају да се после саобраћајног хаоса при разгледању историјских споменика врате у своје хотелске собе, али да би се Атина упознала и доживела, треба више времена од једног дана, колико у просеку овде проведу туристи на разним турама и крстарењима по Грчкој. Поглед на брдо Акропољ, на коме се уздиже Партенон, нарочито добро осветљен ноћу, одузима дах и враћа нас у неко друго време, када су на том месту настале мисли које су и данас идеје водиље западне цивилизације.
Најбоље време за посету Атини је пролеће и јесен, када нема толико много туриста, који у дугачким колонама, ознојени и по јаком сунцу миле по Акропољу. Дуги викенд у Атини пружа много више од разгледања музеја и старих грађевина. У самом граду може се доживети много тога. Гастрономска понуда је веома богата и варира од грчких специјалитета до ресторана који нуде све светске кухиње. Ноћни живот, поготово викендом, врло је богат. Излети у околину су занимљиви, а пре свега треба видети Микену, једно од најстаријих сачуваних утврђења у Европи. Атињани живе, као и већина осталих житеља дуж медитеранске обале, прилично опуштено, и све почиње касније. Радње се отварају око десет, никад баш тачно у минут, руча се око два, а вечера ретко пре девет. Ноћна забава почиње тек око поноћи, па се приликом доласка у Атину треба прилагодити том ритму живота. Занимљив спој истока и запада, после векова под Отоманском империјом, присутан је и данас.
Најпознатији кварт туристичке понуде је Плака, у којој се може наћи све, од јефтиних сувенира до ресторана и кафане која је саграђена у доба Турака. Плака је мека за туристе и то се на сваком кораку искоришћава превисоким ценама. Много занимљивији је оближњи кварт око Платеија Ирон, лепог малог трга, десетак минута пешке западно од Монастиракија. Овде на вечеру и забаву долазе Атињани. Нажалост, добри стари обичај разбијања тањира забрањен је законом, али може се добро забавити и без тога. Грчка фолк музика није ни слична теми из филма "Грк Зорба", али је препознатљив ритам сиртакија, који се толико често провлачи и кроз "нашу" музику. Храна је врло разнолика и занимљива, нарочито предјела, од којих дефинитивно сва треба пробати. Обично су пуно маштовитија од главних јела.
О историјским занимљивостима не треба овде превише писати, њих једноставно треба видети. Ваља прочитати грчку митологију, попамтити имена грчких богова и њихове деце, јер су богови били велики хедонисти који су уживали у чарима живота и вину. У Атину је добро доћи начитан и припремљен како би се за кратко време боравка што више схватило и с разумевањем погледало, а остало време слободно се препустите ужицима модерног града.
Корисни линкови