Драгомир Влајсевић
28.05.2009.
Регија Емилија-Ромања (Emilia-Romagna) смештена је у средишњем делу Италије и слободно се може рећи да она повезује италијански север и југ. Ова регија подељена је на девет административних провинција, а то су: Болоња, Модена, Парма, Ферара, Ређо Емилија, Пјаћенца, Форли-Ћезена и Римини. Један од најзанимљивијих и најлепших градова ове регије је Болоња, град колонада, величанствених палата, дуге академске традиције, уједно и главни град регије Емилија-Ромања.
Данашња Болоња развила се на ободу долине реке По, а прва насеља на подручју данашњег града настала су током бронзаног доба, пре око 3.000 година. Реч је о племенима која су населила Апенине и која су до гвозденог доба развила своју аутентичну културу познату под називом цивилизација Вила нова. Били су углавном фармери и сточари, али имали су развијено и занатство. Својом трговином "покривали" су северну и средишњу Италију.
Током 6. века пре нове ере то подручје настањују Етрурци, који развијају трговину захваљујући везама са Спином, луком на делти реке По, коју су често посећивали грчки морепловци. У то време данашња Болоња носи име Фелсина и постаје главни град Етруриjе (princeps Etruirae). Око 350. гoдине пре нове ере Келти из племена Бои постепено почињу да настањују Фелсину, градећи при том утврђења и формирајући села у равници и на нижим падинама Апенина. Келтско име Бона, које је означавало град у регији Фелсина, прихватили су и Римљани за латинску колонију Бононија, коју су ту основали 189. године пре нове ере, после 200 година келтске доминације. Ово насеље убрзо је заједно с околином нарасло до 30.000 становника.
У римско доба ту су изграђене многе важне грађевине: римски каструм, мрежа путева, позоришта и слично, али с падом Римског царства опада и моћ Бононије. Схвативши да имају неадекватну одбрану и да су врло рањиви с обзиром на упаде варвара у те просторе, становништво тадашње Болоње одлучило је да поправи градско утврђење и изгради високи одбрамбени зид. Остаци тог зида постоје и данас. Током 5. века већи део града био је напуштен и ненасељен. Политичке и административне структуре Римског царства нестале су и само су локални бискупи као што је Петроније (који је у 12. веку постао заштитник града Болоње) имали значајнију улогу у развоју и заштити града. После владавине варварских краљева Одоакара и Теодорика, цар Јустинијан је над Италијом успоставио византијску доминацију, која је у Болоњи потрајала следећих 150 година.
Лонгобарди упадају на тај простор 559. године, али га освајају тек 727. Из тог периода остало је врло мало сачуваних остатака. Године 774. Лонгобарди су Болоњу препустили папи, па су у 9. веку градом владале војводе које је именовао Понтификат. Тесне везе између цркве и града задржале су се дуже времена, али нису увек биле идиличне. После цркве, право на Болоњу полагало је и моћно и богато племство, а за то је било пуно разлога. Неки од њих су сигурно важан стратешки и географски положај, као и економске и културне повластице које су постојале захваљујући развијеном тржишту и оснивању универзитета - првог у Европи, основаног 1088. године.
Корисни линкови