Драгомир Влајсевић
30.05.2009.
На Универзитету у Болоњи, најстаријем у Европи и свету, школовала су се нека од највећих имена италијанске књижевности, као што су Данте, Петрарка и Бокачо. Данас Болоњски универзитет чине 23 факултета, 68 одељења и 93 библиотеке, које се, поред Болоње, налазе у кампусима у оближњим градовима - Ћезени, Форлију, Равени и Риминију. Најзначајнији су Правни факултет, Факултет политичких наука, Факултет књижевности и филозофије и Медицински факултет. Ту се школује око 70.000 студената из целог света.
Болоња се храбро опирала свим покушајима овладавања, чак и за време крвавог грађанског рата. У другој половини 13. века град је подељен између две фракције, окупљене око две истакнуте болоњске породице - Геремеија, који су припадали Гвелфима (присталице папе), и Ламбертација, Гибелина (подржавали су цара). Крајем века Гвелфи су победили, потчинивши Болоњу папи Николи III, који је 1278. постао њен владар. Упркос томе граду је остављен висок степен аутономије. У то време Болоња је била, после Кордобе, Париза, Венеције, Фиренце и, вероватно, Милана, најзначајнији град у Европи. Тада је имала између 60.000 и 70.000 становника.
У 15. веку на власт долази породица Бентивољо, али је то и период кад се за власт над градом боре и милански виконти и папа. У том сукобу победу је однела црква 1506. године. Односи града и цркве после тога остали су проблематични све до 19. века. У 16. веку у граду је избила епидемија куге, па се број становника смањио са 70 на 59 хиљада, а други талас куге, 1630. године, убио је још 12.000 људи. Почетком 17. века становништво Болоње десетковано је кугом, али упркос томе град се константно развијао. У то време саграђене су неке од велелепних палата, а процват је доживела и уметност. У 18. веку у Болоњи почиње да се развија текстилна и прехрамбена индустрија, што квалитет живота у граду подиже на још виши ниво. Болоња је била други папски град (после Рима) и током 19. века била је део догађаја који су променили слику Европе. Године 1859. Болоња постаје део уједињене Италије.
У новим политичким условима Болоња постаје важан трговачки и индустријски центар (прехрамбена, обућарска, керамичка, хемијска, металопрерађивачка индустрија, машиноградња), а пошто се број становника непрестано повећавао, почетком 20. века срушене су старе градске зидине (осим неколико делова), да би град могао да се просторно шири. Али, још је у великој мери сачувана средњовековна архитектура с упечатљивим палатама, фонтанама и два очувана торња, Асинели и Грисенда. Град је надсвођен и са око 40 километара колонада, које су уз универзитет један од симбола Болоње. Једно је и од најважнијих културних средишта у Италији.
Тoком Другог светског рата град је био оштећен у ваздушним бомбардовањима, али се брзо опоравио и постао један од најразвијенијих градова у Италији. Главни град покрајине Емилија-Ромања Болоња је постала 1970. Данас Болоња има око 370.000 становника (у време предавања на универзитету тај број се повећа за још 100.000) и важна је саобраћајна раскрсница северне, средње и јужне Италије.
Корисни линкови