Драгомир Влајсевић
19.12.2007.
Престоница нашег источног суседа с пуним правом се пореди с Паризом. Главни град Румуније Букурешт је постао 1862. године. Центар трговине, индустрије и саобраћаја, овај најбогатији румунски град први пут се помиње у писаним документима још 1459. године. Данас у самом градском језгру живи преко два милиона људи, а још толико житеља има у широј градској зони.
Град је једна права велика и модерна престоница. Целом његовом дужином пресецају га два широка булевара. Након уласка у град, не можете се отети утиску грандиозности и пространости. Огромни булевари, простране улице препуне зеленила и цвећа, огромне грађевине. Највећи део велелепних грађевина дело су француских и италијанских мајстора. Домаће архитекте су свој стил прилагодили француском, из простог разлога што се већина богатих Румуна школовала управо у Француској, наравно, пре доласка комуниста на власт.
Грађевине које туриста мора да посети су пре свега Тријумфална капија, изграђена по узору на Тријумфалну капију у Паризу, Палата правде, Румунски атеунум, затим некадашња краљевска палата - данас претворена у Музеј уметности, црква Крецулеску из XVIII века...
Здање које је заиста фасцинантно и које у овај град доведе хиљаде туриста годишње је Палата Парламента. Ова зграда, која је највећа у Европи, а друга по величини у свету, својом величином и импозантношћу свакога ће натерати да му застане дах. Нажалост, она има и своју мрачну историју, која је повезана с временом комуниста и владавином брачног пара Чаушеску, који је ову земљу држао у готово полувековном мраку.
Овај објекат, чија се вредност скоро не може исказати, има 12 спратова, 1.100 соба, преко сто метара дугачко предворје и четири подземна нивоа, заједно с нуклеарним бункером. Поглед на њу, док јој се приближавате кроз парк, у сваком човеку ће побудити језу и натерати га да му застане дах. Сама помисао да је то монументално здање настало у време владавине једног од најбруталнијих комунистичких вођа који су владали земљама источног блока даје згради Парламента једну злогласну ноту. Градња овог објекта почела је 1984. године. Према замислима брачног пара Чаушеску, то је требало да буде седиште Комунистичке партије Румуније. Због познатих догађаја из 1989. године зграда никада није добила улогу која јој је намењена. Данас је она седиште румунског Парламента и међународни конференцијски центар.
Сам ток градње овог објекта повезан је с многим мрачним детаљима, које ћете чути од туристичког водича. У градњи је учествовало преко 20.000 радника и 700 архитеката. За градњу се користио искључиво материјал из Румуније. У току посете овом здању видећете један део блештавих соба овог раскошног здања, проћи ћете кроз огромне холове и Сенат. Унутрашњост је богато украшена мозаицима, осликаним прозорима, златним и мермерним зидовима, а на подовима се налазе ћилими. Још једна од бизарности ове зграде је то да највећа соба у њој има покретни кров толико велик да кроз њега може да уђе хеликоптер.
Поред тога што је градња ове зграде донела доста недаћа и проблема радницима и њеним архитектима, она је и знатно утицала на уништење многих старих зграда и историјских споменика који су чинили старо језгро града и представљали непроцењиво културно и градитељско благо. Наиме, због потребе градње овог архитектонског мамута срушени су буквално цели квартови, укључујући и 26 цркава, а преко 40.000 становника исељено је из својих кућа у новоизграђене стамбене објекте у предграђу.
Ипак, без обзира на идеју водиљу која је довела до изградње једног оваквог објекта, нипошто не треба да пропустите да и уживо видите ово здање, ако ни због чега другог, а оно бар да задовољите људску знатижељу, коју смо, надамо се, подстакли овим текстом.
Корисни линкови