Драгомир Влајсевић
20.04.2008.
Главни град Финске, Хелсинки, поред тог званичног имена има још два којима се користе његови становници када причају о свом граду - "Кћи Балтика" и "Бео град севера". На месту данашњег Хелсинкија и у његовој околини постоје трагови насеобина још од пре 8.000 година. Међутим, овај град се први пут помиње у писаним документима тек 1351. године, када је основано село и парохија под тим именом. Статус града Хелсинки је добио 1550. године указом Густава Васе, краља Шведске и Финске. Краљ Густав Васа и руски цар Александар Први, чији споменик доминира централним градским тргом, веома су поштовани у Финској иако су били окупатори. Руски цар је Финску 1812. године прогласио Великим војводством, а помогао је и у обнови финске престонице, која је неколико пута паљена до темеља и пустошена кугом.
Од стицања независности 1917. године Хелсинки је најсевернија престоница Европе и света. Ипак, није и најхладнија - просечне температуре зими се крећу око 12 степени испод нуле, мада жива у термометру зна да се спусти и до -35 степени Целзијуса. Иако у њему живи око милион становника, град је веома простран - заузима преко 590 квадратних километара. Од тога је само 185 km копно, док водена површина заузима 405 квадратних километара (језера, реке, канали). Градска обала дуга је 96 km, а сама општина Хелсинки има и 315 острва.
Империјални трг Хелсинкија, на коме се налази споменик руском цару, наткриљује Катедрала светог Николе, у којој се поред црквених обреда често организују и концерти духовне музике. На овом тргу налазе се још две монументалне зграде. То су Универзитетска библиотека, а насупрот њој стоји Државни савет (седиште владе). Овај правоугаони сквер "затварају" дом градске владе и најстарија зграда у Хелсинкију, подигнута 1757. године. Цео овај кварт изграђен је у 19. веку према пројектима Карла Лудвига Енгела, који је пореклом Немац, једног од тројице архитеката који су прославили финску архитектуру. Други од њих био је Елиел Саринен, творац аутентичног финског архитектонског стила почетком прошлог века. Његово најзначајније дело је гранитна зграда градске железничке станице. Трећи од ових великана финске архитектуре, Алвар Алто, аутор је чувене Финландије, концертног и конгресног центра, зграде у којој је 1975. године одржана прва конференција о европској безбедности и сарадњи.
Главно шеталиште овог града зове се Александрикату, или Александрова улица. Ту се налазе продавнице, ресторани, банке и седишта великих компанија. Посебна атракција Хелсинкија је то што сви квартови дуж главних улица носе имена животиња: видре, зеца, јелена, жирафе... Тако је од 1812. године, када су квартови били познатији од уличних адреса. Друга по значају и атрактивности је Еспланада. Ова алеја је царство пешака оивичено сеновитим дрвећем, травњацима и цвећем. У току вечери ту се људи шетају, одмарају се на клупама или посматрају уличне забављаче.
Хелсинки је врло чист град, веома уређен и добро организован. Оно мање лепо лице финске престонице је лучки Маркет сквер, који пулсира својим колоритом и ритмом живљења. Пре подне је ту пијаца с тезгама на којима највише има рибе, јер ту пристају многобројни рибарски бродићи. У току поподнева ту остају продавци сувенира, који су најчешће направљени од дрвета и вуне. Са смирајем дана, када се и они повуку с овог сквера, неколико кафеа постају право место за посматрање уличних парада и уживање у марширању разних ватрогасних и полицијских оркестара. С Маркет сквера крећу сви бродићи који туристе воде у обилазак овог града.
Корисни линкови