Драгомир Влајсевић
22.05.2008.
Главни град Португала, Лисабон (Lisboa), доживео је ренесансу након деценијског дремежа и данас је јако налик оном сјајном граду из 15. и 16. века, када је био центар трговине с Истоком и стартна позиција за поморска истраживања. Деведесетих година 20. века одлучено је да се уложи у реконструисање града и да му се врати онај пређашњи сјај, по коме је раније био познат као "златни град" јужне Европе. Инфраструктура је унапређена, преко реке Тежо изграђен је Мост Васко да Гама, који је повезао градски аеродром с мрежом путева и учинио доступнијим остале крајеве Португала. Изграђен је и нов железнички чвор, Gare de Oriente, који је врхунац нове модерне границе источне обале Тежа, назван Santiago Calatrava; он повезује Лисабон с остатком Европе.
Поред новог, постоји и мноштво старог што шармира туристе, дајући метрополи благо провинцијску атмосферу. Изврсна сликовита средњовековна област Алфама окружује Тврђаву светог Ђорђа, а стари дрвени трамваји редовно иду бучно узбрдо и низбрдо пролазећи поред декоративних кафића с подовима у мозаику. Многе реликвије и вредности из златног доба града уништене су у великом земљотресу 1755. године, али су многе остале па су и данас популарне као туристичка атракција, а добијају комплименте и из перспективе модерних виђења, као што је футуристички Океанаријум.
Град је богат пешчаним плажама у приобалним деловима као што су Costa da Caparica Estoril и Cascais; подједнако лепа је и шумовита област Синтра и сасвим посебан манастир Мафра. Расположење Лисабона је ведро и сјајно, присно и свеже, и увек спремно да пружи добродошлицу свету. Зидине Тврђаве светог Ђорђа смештене су поврх брда које се уздиже над реком Тежо и датирају још из времена маварске окупације у 10. веку. Тврђава је проглашена за центар Лисабона, а данас се с ње пружа панорамски поглeд на реку Тежо и средњовековну Алфаму. Туристи могу да шетају травњацима и пењу се уз бедеме. Мултимедијални шоу може се посматрати у току дана, када се оживљава историја Лисабона. Терен испред тврђаве пошумљен је дрвећем маслине, боровима и плутом, које чине ваш провод много пријатнијим.
Најстарији део Лисабона, Алфама, пружа се у подножју брда, испред Тврђаве светог Ђорђа. Алфама је сачувала много од традиционалних боја и атмосфере из дана када је била седиште Сарацена. Дуж уских калдрмисаних алеја простиру се таверне и уличне продавнице измешане с кућицама у посебном стилу, у којима су смештени обалски радници, продавци рибе и морнари. У доба Алфаме чувена лисабонска бувља пијаца Feira da Ladra отварала се у Campo de Santa Klara сваког уторка и суботе. Алфама је исто тако пуна старих зграда и цркава које обавезно треба обићи и истражити. У неким зградама приказују се крзнени капути и оружје, што сведочи да је Алфама некад била седиште аристократије. Ноћу овај део града постаје мистериозан, с уличним фењерима и лампама које бацају сенке на зидине тврђаве, па није препоручљиво залазити ту по мраку, осим у чувени кафе "Баиро aлто" и део с ноћним клубовима. Иако Катедрала Largo da Se у Алфами није споља сређена, она је прва црква у Лисабону, а изграђена је на месту сараценске џамије, након што су град окупирали крсташи у 12. веку. У унутрашњости ове старе цркве је крстионица у којој је 1195. године крштен свети Антоније, као и бројне друге реликвије, слике и иконе.
Гулбекијан је био јерменски нафтни магнат који је умро 1955. године и оставио за собом обједињену једну од најфинијих уметничких колекција на свету. Колекција је сада смештена у модерном центру, где је Фондација Калоуста Гулбекијана спонзорисала уметничке пројекте домаће културе и изложбе уметника из Португала, као и страних уметника. Приватна Гулбекијанова колекција садржи египатске, грчке и римске антиквитете, исламску керамику и текстил, сиријске драгоцености, кинеску керамику и европске средњовековне манускрипте. Колекција је огромна, а стална поставка варира. Међу сликама су и два Рембранта, Рубенс и Реноар. Област Bairro Alto (Горњи град) је, као и Алфама, историјска енклава која датира из 1513; окружена је улицама око занимљиве грађевине Santa Justa Elevator-a (структуре која подсећа на Ајфелов торањ у Паризу). Живописан крај одзвања од позива трговаца и продаваца рибе, а прозори и балкони украшени су птичјим кавезима и шареним вешом. Ноћу овај крај оживљава неким од најфинијих градских фадо кафића, дуж улица с викторијанским фењерима и лампама. Фадо је познат начин свирања и плеса који су у Португал донели афрички робови у 19. веку. Карактеришу га песме пуне туге и очаја и не постоји боље место у Португалу да се доживи овај музички стил него што је Bairro Alto у Лисабону.
Један од најпознатијих симбола Лисабона је импозантан Споменик открићима, смештен на обали реке, у Avenida de Brasilia у области Белем, дизајниран за прославу португалског доба открића. Белем, где се Тежо улива у море, место је одакле су поморски истраживачи некада давно усмеравали своје бродове у правцу непознатог како би истражили свет. Споменик је откривен 1960. године, на прослави 500-годишњице смрти принца Хенрика Морепловца у 1460. години, монарха који је одговоран за улогу Португала у истраживању света у 15. и 16. веку. Масивни споменик је у облику каравана с принцом Хенриком на броду, док су у позадини чувени морепловци, краљевски заштитници и други који су учествовали у златном добу открића. Отворен је сваког дан од 9.00 до 18.30 часова. Чувена Кула Белем је на листи Унеска и једна је од лисабонских "насликанијих" атракција, јер је врло декоративна. Спољашњи зидови украшени су конопцима изрезбареним у стени и прелепим отвореним балконима, заједно с маварским осматрачницама и пушкарницама у облику штитова. Кула је саграђена у 16. веку да служи као утврђење на средини реке Тежо.
Корисни линкови