Драгомир Влајсевић
21.06.2009.
Северно од Родоса, близу турске обале, лежи острво Сими, бисер Додеканеског архипелага. На први поглед, када му се приближавате с мора, голе стрме врлети изгледају помало застрашујуће. Када након таквог првог утиска упловите у залив Јалос, не можете а да се не одушевите. Поглед на залив у облику потковице којим доминира звоник из 1881. године и старинске, неокласицистичке, уредно у пастелне боје окречене куће, говори да је ово некада био изузетно богат град. Заправо, још колико до пре 100 година то је било једно од најпросперитетнијих грчких острва. Данас је то атрактивно, монденско туристичко место, које је задржало своју аутентичност.
Године 1970. донет је закон о забрани градње, тако да овде нема великих модерних хотела, већ су постојеће куће преуређене тако да пруже пуну удобност посетиоцима, али да истовремено задрже патину и пробуде носталгију. Када ваш брод пристане уз камени док, прво на шта наиђете је низ продавница од којих већина продаје сунђере и шкољке у огромним кошарама. Некада сунђер велесила, Сими данас увози ове производе из Тајланда, што због чињенице да у водама око острва сунђера више нема као некада, што да би се заштитила природа, а опет задовољиле потребе туриста. Насупрот продавницама, на везу се увек налази низ атрактивних једрилица и бродова за које је Сими прави магнет. Могуће је да су се неки од ових бродова, барем они старији, заправо вратили у домовину. Бродоградитељски занат се и даље негује, мада то данас није ни принети оном времену кад се одатле порињавало и по 500 бродова годишње.
Ова пловила била су надалеко позната по брзини, захваљујући чему су Симљани могли да активно учествују у ратовима за ослобођење од Турака и успешно тргују. По легенди, на Симију су се родиле три Грације, а име је добио по нимфи Сими, која се удала за бога мора, Посејдона, и родила Хтониоса, вођу првих становника овог острва. Друга легенда каже да је име добио по принцези с Родоса која је на Сими побегла с богом Глаукосом, јер отац јој, краљ, није био задовољан њеним избором. Током старих времена Сими се још звао Карики, Аигли и Метапонтис, а први народи који су ту живели звали су се Карианси и Лелегеси. Хомер је записао да је Сими учествовао у Тројанском рату с три брода, предвођен Симиотом, краљем Ниреаса.
Римљани су стигли у 2. и 1. веку нове ере, а након њих није их заобишао ни византијски период. Златно доба овде почиње доласком витезова светог Јована, који су острво освојили 1309. године и дали свој печат свим острвима Додеканеског архипелага (архипелаг од 13 острва, од којих је највеће Родос). Тада је на острву почела да се развија трговина сунђерима, бродоградња, изградња велелепних здања и цркава које могу и данас да се виде, као и замка који је био седиште витезова. Турци наступају 1522, а Симљани, који су своју слободу ценили више од новца, решили су да подмите султана у замену за извесна права и привилегије, слободу вере, говора и образовања.
Захваљујући томе, осниване су школе попут Академије св. Марине (1756-1821), док су острвљани и даље неговали занате бродоградње и лова на сунђере. Турска чизма је жешће загазила 1832, а 1912. долазе Италијани, који нису били много благонаклони према домороцима, и за разлику од Родоса, нису улагали у острво. Како се у то време појављују бродови с моторним погоном и вештачки сунђери, ово некада богато острво тоне у сиромаштво. Италијанска тиранија окончала се 1943, када су се неколико пута смењивали Енглези и Немци. Дана 8. маја 1945. Немци потписују повељу о предаји Додеканеског архипелага и Енглези предају острво Грцима 1. априла 1947. На основу Протокола о припајању свих Додеканеских острва Грчкој, Сими 8. марта 1948. коначно постаје део те државе. Нажалост, након рата, број становника пао је са 23.000 на само 6.000, а од велелепних грађевина остале су рушевине.
Оно што вам је неопходно када дођете на Сими јесте шешир, танка бела кошуља коју можете купити на тезги у марини, наочаре за сунце и добра кондиција. Ово је брдовито острво, па ако имате намеру да видите још нешто осим пристаништа, потребно је да се попнете уз 375 трошних степеника Кали Страте до Горњег града (Chorio), где ће вас дочекати типична грчка, рурална атмосфера препуна мириса домаће кухиње, старице у традиционалној одећи и капци на прозорима јаркоплаве боје. Горњи град препун је старих кућа које су у 18. веку насељавали богати мештани, а које се сада издају туристима. У Горњем граду налазе се и симпатични мали Археолошки и Наутички музеј (отворени од 9.00, односно 11.00, до 15.00 сати), који вам могу дати јаснију слику о прошлости острва.
Корисни линкови