Драгомир Влајсевић
23.06.2009.
Круна овог месташцета је Кастро - остаци замка из доба витезова светог Јована, сазиданог у раном 15. веку на темељима античког акропоља. Замак је преживео Други светски рат, али је касније коришћен као складиште барута. У време када су Енглези трећи пут преузели острво од Немаца, 25. септембра 1944. дошло је до експлозије која је уништила замак и цркву Вазнесења унутар зидина. Црквица је, међутим, обновљена и у употреби је, тако да се током литургија које се служе између седам и осам сати можете дивити богатим фрескама. На звонику, уместо једног од звона, виси огромна чаура бомбе која подсећа на ратна времена. Сам Горњи град има 13 црквица. Међутим, много већа и познатија света кућа коју походе верници издалека је средњовековни манастир светог Михајла Панормитиса, заштитника морепловаца. Налази се на југозападном делу острва, око 15 километара од Јалоса, и до њега се може доћи колима или бродом. Посвећен је Арханђелу Михајлу, заштитнику морепловаца. Саграђен је 1783. на остацима византијске капеле која је била посвећена истом свецу, а величанствени звоник из 1905. реплика је измирског звоника.
Манастир је годинама прошириван, тако да данас може да смести чак 500 људи. Унутрашњост цркве је у 18. веку осликана фрескама, а иконостас краси приказ Михајла у чистом сребру. У манастиру се, такође, може наћи интересантна збирка боца с молитвама морепловаца и новчићима, за које се каже да су допловиле до острва, као и византијска библиотека. Гостопримљиви монаси дочекаће вас укусним хлебом, а ако се ту задесите између 7. и 9. новембра, можете да присуствујете фестивалу који се одржава у манастиру и истоименом живописном градићу. Унутар манастирских капија боравили су многи побожни Грци и странци, како богати бизнисмени, тако и занатлије и интелектуалци, тражећи душевни мир и просветљење. Новац од улазница користи се за финансирање ћелија за смештај ходочасника.
Прави бисер острва су његове забачене плаже. Овде немојте да очекујете бели песак Кариба; плаже Симија су шљунковите, уклесане у стене, а запљускује их најбистрија тиркизна вода Егеја. До њих је најлакше доћи бродићима који редовно иду из Јалоса. Многима је најлепша плажа Педи (до које се стиже источним друмом) у малом рибарском селу, мада вас ни Света Марина (изузетно мирна с лежаљкама за сунчање и пешчаним дном), Свети Николаос (где можете наћи хлад испод дрвећа) и Нану (где можете уживати у сенци чемпреса и друштву коза) неће разочарати. Око 20 минута хода од Јалоса налази се Нимбориос, залив с рибарским сеоцетом и шљунчаном плажом. Током лета овде се може наћи и приватан смештај, а место је идеално за оне који траже потпуни мир, будући да овде нема продавница, а постоји само једна таверна. Агенције, такође, организују и целодневне излете и воде вас бродом до потпуно неприступачних плажа.
Уколико се до Симија упутите својим или изнајмљеним бродом или једрилицом, бићете у великој предности и моћи ћете да уживате у мирним увалама, где ће вас будити песма зрикаваца. Ипак, обавезно се опремите маском и перајима, јер је Сими идеалан за сноркловање. Видљивост је веома велика, а подводни свет ће вас пријатно изненадити. Увече, док вас кожа пријатно пецка од сунца и морске воде, упутите се у неки од ресторана у марини Јалос или у таверну у Горњем граду. Једна калорична домаћа мусака опскрбиће вас енергијом за даља истраживања острва која вас очекују, а хладна лубеница освежити и надокнадити течност. И док се месец огледа у заливу, а једрилице се мирно љуљушкају и популарне грчке мелодије се увлаче под кожу, осетићете спокој какав се може осетити само на рајском оству. А Сими то свакако јесте.
Корисни линкови