Драгомир Влајсевић
06.04.2008.
Некада главни град покрајине Тирингије, Вајмар, смештен је у долини између градова Јене и Ерфурта. У овом релативно малом граду са око 70.000 хиљада житеља живели су и стварали неки од највећих умова немачке историје, а и сам град је место догађаја који су битно утицали на историју новије немачке државе. Историја му је богата и разноврсна. Кроз Вајмар је прошло или се у њему десило све што је било важно у Немачкој.
Овај град је препун историје, културе, традиције, сјаја, али и ужаса новије немачке историје. У Вајмару су живеле неке од најзнаменитијих немачких личности - познати писци, музичари, уметници и филозофи. Ту су живели и стварали Лутер, Кранах, Бах, Лист, Ниче, Гете, Гропијус, Кандински и многи други познати и знаменити Немци. Зато се Вајмар често назива и "немачком Атином". Ипак, међу свим тим великанима, Вајмар се нарочито поноси Јоханом Волфгангом Гетеом, који је ту и сахрањен у кнежевској гробници.
Гете је у Вајмар стигао 1775. године и ту остао све до своје смрти 1832. године. По мишљењу многих, управо том великом писцу Вајмар дугује највећи део свог историјског сјаја. Гете је био и управник градског позоришта, које је и конструисано по његовом пројекту, министар и председник градског већа. Он је овај градић у покрајини Тирингији и претворио у престоницу немачког класицизма и у њега привукао неке од најобразованијих људи тадашње Немачке. Имао је овај град и у 20. веку својих светлих тренутака на пољу уметности. У њему је 1919. године настала чувена уметничка школа Баухаус, којој је циљ био да постигне синтезу уметности и заната. Управо захваљујући њој, Вајмар ће у том периоду постати срце уметничке авангарде Европе.
У овом граду Немачка је, додуше накратко, доживела и своје прве тренутке демократије. Наиме, у њему је после Првог светског рата 1919. године немачка Народна скупштина ратификовала Версајски мир и прогласила Немачку републику, која је у историји позната и под именом Вајмарска република, а већ у августу исте године донет је и чувени Вајмарски устав, који је гарантовао грађанске слободе и право гласа. Нажалост, све то било је кратког даха и није могло да се одупре налету нацизма под вођством Адолфа Хитлера, који је јако волео овај град, где је доживео и прву изборну победу.
Све то град чува у својој историји и памти и дане славе и дане мрака. Многе лепе и ужасне ствари преплетене су у историји овог градића. Ако кренете путем од ловачке куће Етербер ка брдашцима изнад Вајмара, па пођете све до Фрауенплаца, путем којим је Гете небројено пута ишао према својој кући, која је управо била на Фрауенплацу, па затим кренете кроз дрворед столетног дрвећа, стижете до жичане капије. Стижете до места ужаса. Ту испред вас налази се капија једне од најпознатијих нацистичких фабрика смрти, логора Бухенвалд. Само име на немачком је веома прозаично и значи "шума букви" и нимало не асоцира на све ужасе који су се на том месту догађали. У том логору је у току Другог светског рата било заточено преко 250.000 људи, већином Јевреја, а њих 56.000 никада није изашло из њега.
Вајмар је препун таквих места, места која су потпуна супротност једно другом, места величанствене културе и врхунског ужаса. Већина тих места је и данас очувана и посетиоцу прича причу овом граду и његовим житељима и историји која се ту дешавала. Почев од Маркетплаца (Marketplatz), где је кућа чувеног немачког сликара Кранаха Старијег. Ту је и хотел "Елефант", у коме је боравила Гетеова муза - Шарлота Буф, жена која га је инспирисала за роман "Јади младог Вертера", али је у том хотелу чест гост био и Адолф Хитлер, чији потпис се много пута нашао у књизи гостију. Чак је и један од балкона на фасади хотела данас познат као "Хитлеров балкон". На тргу Platz der Demokratie налази се статуа војводе Карла Августа, који је и заслужан што је Гете уопште дошао у Вајмар и који је од града направио културну престоницу Немачке. Овде се налази и Зелени замак, где је смештена чувена библиотека "Ана Амалија", у којој се налази преко 850.000 наслова, од којих је преко 13.000 посвећено миту о Фаусту, а ту је и Црвени замак, који је данас седиште суда. Ако кренете улицом Шилерштрасе, једном од најелегантнијих у историјском делу града, долазите до још једног трга, Theaterplatz-a, на коме се налази Музеј Баухаус, а ту је и позориште у коме је Гете први пут поставио Шилерова дела, као и зграда Парламента. Заиста, мало је градова који на тако малом простору посетиоцу пружају толико много историје.
Уколико вас пут нанесе у овај град, добро је да знате да је најближи аеродром у Јени, као и то да можете да се сместите у хотелу "Кемпински Елефант", који је најпозантији у Вајмару и намештен у стилу баухауса, арт-декоа и сецесије, а поседује и велику колекцију уметничких слика. Поред тога, можете се сместити и у хотелу "Dorint Weimar", који је смештен у близини Гетеове куће или у хотелу "Dorotheenhof", који је у ствари преуређени самостан и налази се четири километра од центра града.
Корисни линкови