Ана Топаловић
13.11.2007.
Богота је прва станица многим путницима који се упуте у Колумбију. Oснована je 1538. године, када је извесни Гонзало Хименез де Куесада помислио да је то згодна локација да оснује насеобину за своје пријатеље Шпанце. Град је заправо саграђен "преко" Теусакила, месташца које је било насељено народом који је говорио чибка језик. Прво име Боготе било је Санта Фе.
Град је постепено растао и ускоро постао главни град Нове краљевине Гранаде (Краљевски суд основан је 1550. године). Почетком 19. века популација је достигла 30.000 становника и његова културна, академска и уметничка понуда показивала је да је реч о правом велеграду. Имао је три универзитета, велики број самостана, женских манастира и школа, као и велику колекција слика, рукотворина и скулптура.
Ново поглавље развоја града почело је 20. јула 1810, када је покренут "покрет за независност"; харизматични Симон Боливар (још увек веома присутан у мислима и срцима данашњих Латиноамериканаца) изабран је за председника нове републике. Земља је очајнички покушавала да се ишчупа из деспотских, похлепних и паразитских закона шпанског суда. Године 1819. град мења име у Богота.
Од тада је град развио инфраструктуру и наметнуо се као главни урбани центар земље. Занимљиво је да 20. век остаје период без диктатуре. Међутим, Боготу ипак прати лоша репутација због општепознате лоше безбедности. Углавном је реч о нарко-мафији и организованом криминалу, који је преплавио град 80-их и раних 90-их година. Ситуација се знатно поправила 2000, када је председник Колумбије, Алваро Урибе, применио законске принципе бившег њујоркшког градоначелника Рудолфа Ђулијанија. Сада се полиција може видети на сваком ћошку Боготе и град мирније дише, поготову за време честих фестивала, уличних изложби и базара, који увесељавају како туристе тако и локално становништво.
Богота је лоцирана у географском центру Колумбије и стоји на платоу на 2.574 m надморске висине (то је чини трећим по реду највишим градом у Јужној Америци, после Ла Паза и Кита). Историјски део града - Ла Канделарија, туристима најзанимљивија област, лежи између два дела града; северна Богота је углавном резиденцијални део, док је јужни део резервисан за становништво са слабијим примањима. Што више залазите на југ, Богота постаје град колиба.
Ла Канделарија покрива област старог Санта Феа, где су први становници направили своје домове, из чега се град и развио. То је пристојно очуван историјски део града. Мало јужнија Ла Канделарија постала је пословни центар, који подсећа на Менхетн са својим солитерима, канцеларијама, банкама, радњама и биоскопима. Упркос архитектонским утицајима у 20. веку, ЛК је остала "потопљена" у колонијални дух и стил. Неке од грађевина су рестауриране и сијају старим сјајем, а неке су, нажалост, још у дерутном стању. Прве зграде подигнуте су у 16. веку и данас је ЛК заправо скупина старих области: Ла Катедрал, Египто и Ла Конкордијал. Место је проглашено за национални споменик 1964. Улице старог Санта Феа пуне су кућа у старом шпанском стилу, с тешким вратима, великим ходницима, пространим собама, дебелим зидовима и балконима различитих стилова. Зграде из 19. и 20. века популарно се зову републиканске. Ла Канделарија данас важи за боемски, културни и академски кварт.
Следећа атракција Боготе је Плаза де Боливар. Саграђен у историјском центру Боготе, овај трг организован је око статуе Симона Боливара. Урадио ју је италијански уметник Пјетро Тенерани 1846. Мало шта је очувано од оригиналног колонијалног времена, али шетња око трга је ипак занимљива авантура. Допуштено је ући у зграде владе, политичке и друге, као и у Опсерваторију.
Керо де Монсерате је један од врхова с кога можете разгледати праћакање града. Висок је 3.160 m, а на њему се налазе црква и статуа Сењор Каидо, или Пали Христ, из 1650. године, којој се приписују многа чудотворна дела. Садашња црква је монтирана након што је земљотрес 1917. порушио стару. Предео око цркве је доста комерцијализован; киосци с храном и сувенирима посути су дуж главног пута. Свињетина или пилетина свих боја и облика, као и неизбежна пецива, готово увек прекривена шећером, јесте оно што се пружа посетиоцима светилишта. Ако не због хране и религије, препоручљиво је попети се на врх јер је поглед који се пружа савршен. За ведрих дана око досеже до Лос Невадос, вулкана у Централним Кордиљерима, 135 km на западу. До Керо де Монсерате стиже се жичаром или пешке.
Најбоље време за посету Колумбији је између децембра и марта, када је сува сезона, за разлику од периода од априла до октобра.
Koристан линк