Драгомир Влајсевић
18.03.2008.
Када су 1570. године Шпанци основали насеље на обали реке Рио де ла Плата, назвали су га по заштитнику морнара - добар ветар или buen aire. Град је скоро 200 година таворио као неразвијено и заостало насеље док Шпанци нису почели да му поклањају више пажње. Током тог времена Буенос Ајрес постаје центар за кријумчарење свих врста робе између Јужне Америке и Европе. Незадовољство шпанском колонијалном политиком на том подручју кулминира 1810. године, када долази до револуције која 1816. доводи до независности Аргентине. Овај град је с Аргентином, чији је и главни град, делио бурну и немирну историју, за коју су карактеристична бројна политичка и војна превирања. Последица свега тога је велик број сиромашног становништва, које живи у заиста лошим условима, што се и може видети у овом граду, нарочито у приградским деловима.
Без обзира на сва бурна дешавања, Буенос Ајрес се одликује духом пуним шарма и страсти (оличене у аргентинском тангу) и оном специфичном вревом, тако карактеристичном за градове Јужне Америке. Доњи део града карактерише архитектура префињеног стила, веома налик на европске градове, са широким авенијама, лепом колонијалном архитектуром и мноштвом малих кафеа који су пронашли своје место дуж калдрмисаних уличица. Овај град, који више подсећа на европске градове него на неки јужноамерички град, градили су имигранти, претежно из Француске, Шпаније и Италије, па отуда и тај европски дух на улицама Буенос Ајреса или Портеноса, како га још зову његови становници. Мноштво зелених паркова и широких булевара понекад може да превари туристу и да га наведе на помисао да се налази у неком европском граду, а не у Јужној Америци.
Лепота Буенос Ајреса, као и његов лепршави дух и немирна историја најбоље се може видети и осетити на одређеним местима. На згради Casa Rosada налази се један од најпознатијих балкона на свету. Ова розе обојена зграда и њен балкон били су сведоци многих политичких дешавања која су потресала Аргентину, нарочито за време владавине Хуана и Евите Перон. Направљена у италијанском стилу, с фонтаном која се налази испред ње, окружена палмама, обојена је у ружичасто када је претворена у председничку палату (до тада је била зграда поште). Тадашњи председник Сармиенто одабрао је ту боју како би помирио супротстављене политичке партије, тако што је спојио црвену и белу боју, које су их карактерисале. Данас је у приземљу зграде музеј, а ноту свечаности и церемонијалности даје јој подизање и спуштање заставе на њу, праћено плотунима строја гренадира.
На супротној страни од палате Casa Rosada, на главној плажи, налази се прелепа зграда бивше шпанске општине - Cabildo. Грађена је у колонијалном стилу, са сводовима који красе њен предњи део, а некада је била окружена плажама. Још од револуције испред ове зграде стоји почасна гарда, коју чине припадници чувене Regimiento de Patricios, формиране још давне 1806. године, одевени у униформе из тог периода. Данас је ту такође смештен музеј, који посетиоцима пружа прилику да виде уметничке предмете и иконе. Катедерала Метрополитана је још једна грађевина важна за историју овог града. Налази се на Plaza de Majo. Грађена је у неокласицистичком стилу, а веома често је реновирана и обнављана. Данашњи изглед катедрале потиче из 19. века. Унутрашњост је обогаћена позлаћеним стубовима, таваницом с венецијанским мозаиком, као и сребрним олтаром. Ту се налази и гробница генерала Хосеа де Сан Марина, аргентинског хероја, који је предводио револуцију против Шпаније и који је ослободио Аргентину од вековне колонијалне зависности.
Једно од најживописнијих насеља Буенос Ајреса свакако је La Boka, у преводу - "Рупа". Насеље су подигли италијански имигранти који су радили на доковима Буенос Ајреса. Тај део града је родно место аргентинског танга и дом фудбалске иконе Дијега Арманда Марадоне. Светло обојене кућице нижу се дуж улица овог дела, па и дуж његове главне улице Caminito. То је сиромашна област, али одише енергијом и срећом. Пуна је уметника, сликара, уличних забављача, кантина и играча танга, који свој плес изводе на улицама. Масе туриста данас посећују Ла Боку у жељи да осете специфичну атмосферу која одише срећом.
Једно од необичних места које туристи радо обилазе у овом граду је и La Rekoleta. То гробље привлачи бројне посетиоце монументалном лепотом надгробних споменика и гробница чувених и богатих аргентинских породица. Једна од најскромнијих, али и најпосећенијих је гробница породице Дуарте, у којој је сахрањена Евита Перон, која и данас многе опчињава својим животом и трагичном судбином.
Корисни линкови