Драгомир Влајсевић
08.05.2008.
Светски путници, туристи, ловци на локалне знаменитости, људи с фотоапаратима у рукама, авантуристи, истраживачи непознатих крајева кугле земаљске, парадајз туристи. Сви смо ми помало нешто од тога и у свима нама чучи нека од претходно наведених категорија "класичних" туриста. А да ли сте се некад запитали како би изгледало посетити неки град или неку земљу, а да то не буде баш посредством туристичке агенције, у пакет аранжману или у сопственој режији? Како би изгледало када би вам неко од локалног становништва био водич и упознао вас с оним што се не спомиње баш најчешће у каталозима и што не нуде туристичке агенције?
Како би то било кад би вас неко из прве руке, из сопственог искуства, упознао с местом које сте посетили? Вероватно вам се бар једном, када сте путовали, или се нашли на неком новом и непознатом месту, јавила жеља да познајете некога ко живи тамо, да вам покаже места којих нема у туристичким водичима, уведе вас на локалне забаве или упозна с тамошњим обичајима.
Ако путник заиста жели да искуси локалну културу на најбољи могући начин, потрудиће се да се повеже с локалним становништвом. Нема бољег и непосреднијег упознавања неког града или места него када се путује у сарадњи с људима који тамо живе. Један од успешнијих начина да се то оствари је couchsurfing.
Шта је у ствари couchsurfing? У питању је међународно удружење путника који нуде и траже бесплатан смештај преко Интернета. Овај непрофитни сајт покренуо је ентузијаста, путник и програмер Кејси Фентон (Casey Fenton). Спремајући се да оде на Исланд, он је случајно набасао на директоријум e-mail адреса студената исландског универзитета. Свима је послао e-mail питајући да ли може да преспава код њих на каучу. На своје изненађење, добио је стотине потврдних одговора.
Ово његово позитивно искуство претворило се у међународни пројекат и couchsurfing мрежа сада има преко 500.000 чланова на свим континентима, укључујући чак и Антарктик. То су углавном млади људи (мада има и оних од преко 80 година), који желе да путовање учине не само туризмом у смислу разгледања лепота неког места, посећивања музеја и локалних ресторана већ и културном разменом на индивидуалном нивоу. Нема бољег провода у Риму, Паризу, Њујорку него с људима који ту и живе и заиста познају та места. Кога интересује Кип слободе, где може да се слика за маму и купи јефтину кинеску фигурицу с умањеним кипом када може да иде на приватне журке у Бронкс или Бруклин? Зашто плаћати свуда исте хотеле када постоји могућност да се спава код људи жељних духовне и културолошке размене, жељних упознавања с неким кога не би могли да упознају на уобичајен начин?
Користaн линк