Драгомир Влајсевић
08.01.2008.
Аустралијски континент, који своје име дугује средњовековном латинском називу Terra australia incognita (непозната јужна земља), крије у својим недрима многе природне лепоте. Један од тих бисера природе је и Национални парк Улуру - Ката Тјута, који с поносном истичу сви Аустралијанци. Парк је у власништву и под управом народа Анангу. Овај народ, који преко 30.000 година насељава Аустралију, управља овим резерватом биосфере. За њих Улуру није важан само због природних лепота већ и због тога што је, по њиховим легендама, он дом многих божанстава.
Парк је добио назив по стени која је његов централни део. Домороци је називају Улуру (званични назив - Ајерс рок, дугује Хенрију Ајерсу, који је био премијер државе Јужна Аустралија). Вековима ју је обликовао песак; ношен ветром, он је каменој громади дао облик слоновског тела. Стена доминира целим крајоликом, нагло се издижући над огромном равницом. Ово брдо од пешчара издигнуто је од околног тла тектонским поремећајима пре скоро 500 милиона година. Цело брдо се у ствари налази испод мора песка, а видљив је само врх Улуруа, висок 348 метара и пречника десет километара. Лепота брда огледа се у боји, која се, како се сунце помера по хоризонту, мења од јутарње наранџасте до боје ћилибара у подне, а у први сутон, са заласком сунца, брдо добија јаркоцрвену ужарену боју, што поглед на Улуру чини спектакуларним. За локалне Абориџине ова црвена стена има мистично значење и одувек је представљала свето место.
Европљанима, колонистима Аустралије, брдо Улуру није било познато све до средине 19. века. Данас је ова стена и сам парк једна од посећенијих туристичких дестинација Аустралије, с преко пола милиона туриста годишње. Абориџини, који ову стену сматрају светом, никада се не пењу на њен врх, па и туристима саветују да се не пењу на њихово свето место, што многе посетице ипак не спречава у намери да "освоје" врх Улуруа и уживају у предивном погледу на пространство изнад којег се он простире. Насеље Абориџина које се налази у самој близини стене је обавезно место за посету; ниједан туриста то не пропушта. Ту можете уживати у локалним рукотворинама, чути приче о обичајима и легенде локалног становништва, као и уживати уз традиционална јела Абориџина.
Планина Олга, која се уздиже изнад околног простора у близини стене, представља у ствари 36 камених купола поређаних укруг. Највиша купола висока је 550 метара, што је уједно и највиша тачка националног парка. Имеђу купола простиру се кланци и гудуре. Средишњи кланац, који се простире кроз планину Олга, зове се Долина ветрова. То је зелена оаза и пребивалиште необичног животињског и биљног света карактеристичног за овај континент. Ту можете видети динга и налетети на мноштво змија отровница, које локално становништво сматра својим чуварима. Изнад Долине ветрова уздиже се Ката Тјута, што на локалном језику значи "много глава". Заједно с називом стене Улуру, њено име чини назив овог националног парка.
Корисни линкови