Драгомир Влајсевић
20.07.2008.
Улице... Неке су мале и неугледне, неке широке, друге грандиозне. По улицама памтимо градове и места на којима смо били. Данас улице служе да кроз њих пролазимо, али није увек било тако. Овај пут ћемо се упознати с једном од најпознатијих светских улица, бечким Рингом, њеном историјом и најпознатијим бечким атракцијама које се налазе у њеној близини. У златно доба Европе, када је много новца стизало из прекоморских колонија, у највећим градовима настајале су улице по којима се ти градови и данас памте. Осамнаести и деветнаести век били су златно доба настанка широких авенија и булевара. У то доба улице су биле главно место друштвених догађања. Њима се шетало, возило кочијама, показивала се слава, моћ и богатство.
Ринг, главна бечка авенија и једна од најлепших улица света, настао је плански. Четири километра дуга улица за јавност је отворена 1865. године, по налогу аустроугарског цара Фрање Јосипа. Градња је трајала осам година. Ринг је настао на празном простору када су порушене градске зидине, а идеја је била да се на тај начин центар повеже са спољашњим квартовима града. Данас је подељен на седам делова. Овом улицом возе трамваји број један и два, који кружно обилазе средиште града, први безирк-кварт (Innere Stadt). Ринг је кружни ток који је прекинут Дунавским каналом, уз који је касније дограђен широки булевар, па је тако спојен у једну целину. Занимљиво је да Ринг никад није завршен према оригиналним плановима. Слом берзе 1873, почетак Првог светског рата и губитак аустријских колонија онемогућили су финансирање грандиозних планова, али је пуно тога од планираног и изграђено. Заједно с Рингом расле су и велелепне зграде, паркови и дрвореди. Зато хајде да пођемо у шетњу том улицом.
Иако Ринг нема почетак ни крај, некако се рачуна да обилазак почиње код зграде Опере. Саобраћај је ту једносмеран и иде у смеру казаљке на сату. Шетња Рингом у пуној дужини траје око три сата и најбољи је начин разгледања туристичких лепота. Могуће је изнајмити и један од слободних градских бицикала, који служе сваком ко жели да на тај начин обилази град. За брже разгледање бољи је трамвај број један или два. Иза Опере у парку се налази Хофбург, највећи бечки дворац. Тoком векова је надограђиван и мењан, а последње велелепно издање закривљене фасаде потиче из 1913, непосредно пред почетак Првог светског рата, тако да су његови становници врло кратко уживали у њему, јер је монархија укинута 1918. У периоду од 600 година био је средиште империјалне власти и седиште краљевске породице. Данас се ту могу посетити просторије Фрање Јосипа и Елизабете, као пример животног стила из тог доба, као и неколико музеја, док се у парку налази више споменика.
Преко пута споменика је почетак главне трговачке улице, Маријахилфер штрасе (Mariahilfer strasse), обновљене улице, која је поново засијала пуним сјајем после завршетка градње линије подземне железнице; у њој се налазе највеће робне куће и бројне трговине. Сестринске зграде Природњачког музеја и Галерије уметности посебан су доживљај. Између њих се, као права царица, сместила Марија Терезија, окружена својим саветницима и помоћницима. По причама, неки од њих били су и њени љубавници. Зграде музеја су идентичне, а иза њих се налази старо Сајмиште, данас претворено у галерије и концертни простор. Следећа зграда иза ћошка је Парламент. Испред њега богиња Атина висока пет метара чува пловне путеве река, тадашњих главних саобраћајница Аустроугарског царства.
Највећи парк дуж Ринга је Волксгартен - народни парк, између дворца Хофбург и Бургтеатра. Најпознатија грађевина у парку је Храм Тезеј (Theseus), реплика атинског храма из 5. века, који је настао 1820. године. Парк је и данас врло посећен, увек пажљиво уређен засадима цвећа и егзотичних биљака. Поред парка је Бургтеатер, народно позориште, које је од самог почетка свог рада имало водећу улогу у одређивању праваца развоја позоришта у земљама немачког говорног подручја. С друге стране улице уздиже се бечка Градска већница. Фридрих Шмит (Friedrich Schmidt), који је био архитекта Келнске катедрале, пројектовао је и ову, најважнију грађевину града Беча. Изграђена у неоготском стилу с два торња, оба висока по 109 метара, и данас је најпродаванија градска разгледница, симбол Беча. Зграда је и данас седиште градоначелника; ту се налазе и Градска библиотека и Архив града. Испред ње је Ратхауспарк (Rathauspark), мали, али врло омиљен међу Бечлијама и туристима. Велики број фонтана и споменика подсећа на славну прошлост монархије. У њему се организују разне манифестације. Две најпознатије су божићни сајам и летњи фестивал филмова на отвореном уз мноштво штандова који нуде специјалитете из целог света. Поред парка с исте стране је зграда Ректората Бечког универзитета.
Црква Вотив (Votiv kirche) по многима је најлепша бечка црква. Њена градња почела је 1855. а завршена је 22 године касније. Неоготска грађевина означила је почетак грађевинске експанзије спољашњих квартова. Градњу је помогао Фердинанд Максимилијан, који је касније постао цар Мексика. Црква се налази на тргу Schottentor, иза којег у продужетку Ринг постаје пословна зона. Поред Берзе, ту су и седишта неких банака. Тако се стиже до Дунавског канала, који туристи често замењују за реку Дунав, али она се налази неколико километара источније од средишта града. У њега се код биоскопа Уранија улива речица Вин (Wien), по којој је град и добио име. Поред тих познатих грађевина, на Рингу је и неколико добрих хотела. Пре свега, ту су хотел Империјал, који спада међу најбоље хотеле света, затим хотел Ана, новоуређени екстравагантни Ле Меридијен, а затим и Хилтон плаза. Код хотела Ана је и ексклузивни трговачки центар Рингштрасе (Ringstrasse) галерија. Ринг је данас брза саобраћајница и изгубио је много од шарма из доба монархије, али сигурно је и даље једна од најлепших улица света.
Користaн линк