Драгомир Влајсевић
08.07.2008.
На путу од аеродрома Кефлавик ка Рејкјавику путници стичу прве утиске о овом острву на крајњем северу Европе, чије име (ледена земља) не звучи баш примамљиво. Ту и тамо пара избија из дубина поља прекривених очврслом лавом, а фарови возила открију понеко дрво или жбун. Ваздух одузима дах, не због хладноће, већ зато што је изузетно чист. Максималне дневне температуре у јулу крећу се око 20 степени. Упркос раширеном веровању, снег није уобичајена појава на Исланду, и исландска деца му се радују баш као у осталим деловима Европе. Ипак, треба понети топлу гардеробу, али поред ње и обавезан купаћи костим, за бањање у геотермалним изворима надомак глечера. Због близине Северног пола зиме су дуге, с врло мало сунчаних сати. Вероватно је то разлог што је стопа природног прираштаја неуобичајено велика за европске стандарде. Од 103.000 квадратних километара површине Исланда чак 80 одсто чини Централна висораван, прелепа, људском руком нетакнута пустош, у коју и туристи и Исланђани ретко залазе.
Исланђани живе дуж обала свог острва, а поред њих и бројне врсте арктичких и европских птица; ту се налазе и различита чуда природе, тако да нема потребе да се превише удаљавате. На југозападу острва је Рејкјавик, најсевернија европска престоница. То је типичан скандинавски град савршено чистих улица и шарених фасада и кровова. Поред Природњачког музеја, Института Арни Магнусон (где су изложени стари списи), Нордијске куће, Националног музеја (с предметима из средњег века и доба Викинга) и Етнографског музеја (где су изложени објекти живи људи, представници друштвене групе, обучени у традиционалну ношњу појединог историјског периода), налазе се и бројне друге културне установе. Док сте у Рејкјавику, немојте пропустити да поглед на њега баците с врха торња Цркве светог Халгрима, ни да се завртите у ресторану под Бисероом (тако се зове купола), који се стално лагано окреће и у чијем холу се налази фонтана, реплика гејзира.
Рејкјавик је чувен и као град с најлуђим ноћним животом у Европи, где ћете у поноћ затећи полупразне барове, зато што журка почиње тек око три изјутра. Када се довољно орасположе, људи из барова и клубова излазе на улице, где окупљени у групе формирају кругове у којима се пева, игра и глупира до бесвести и влада опште весеље. Најбоље време да се осети како изгледа та лудница на улицама Рејкјавика је Нова година, када сви излазе због силних ватромета, законом дозвољених. На југу Исланда, у такозваном Златном прстену, налази се Тингвелир, природни амфитеатар у коме је 930. године одржано прво заседање исландског парламента. Ту се налази и огроман Златни водопад с двоструким падом смештеним у понор, где се скоро увек може видети дуга изнад воде.
Корисни линкови