Путовања Крстарице > Туристички водич > Европа > Верона - град вечне љубави

Верона - град вечне љубави

Драгомир Влајсевић 30.04.2008.

Прича о Ромеу Монтегију и Јулији Капулети, који су за своју љубав жртвовали животе и тиме постали симбол праве и трагичне љубави, разлог је због којег сваке године више од три милиона туриста посети Верону. Овај град на северу Италије, у покрајини Венето, и данас је богат трговачки центар и важан саобраћајни чвор тог дела земље. Град који представља драгуљ средњовековног градитељства и уметности, богате историје и културе, развијао се на обе стране реке Адиђи, и данас има преко 250.000 становника, а у њему се налази више од 50 сачуваних цркава романског, готског и ренесансног стила, као и грандиозне палате, лепи мостови и раскошни вртови.

Верона је основана у четвртом веку пре нове ере, а дуго времена је била под римском влашћу. После пропасти Римског царства долази под власт Карла Великог. Независна и слободна држава постаје 1107. године, али убрзо пада под утицај династија и држава са севера Италије, које су дуги низ година господариле њоме. Године 1866. Верона званично улази у састав уједињене Италије.

По свом урбанистичком изгледу, као и обиљу архитектонског и уметничког богатства, Верона је типичан град Венета. Поред места повезаних с трагичном љубављу Ромеа и Јулије, за туристе је посебно привлачан сачувани римски театар - Арена. Он је саграђен у првом веку и имао је 22.000 места, а по величини је трећи амфитеатар у Италији. Арена је данас место одржавања позоришних и оперских представа, које се ту приказују сваке године. Уз саму Арену налазе се и остаци градских зидина из 265. године. Сведочанство о присуству Римске империје у овом граду је и Августово позориште (Augusteo), које се налази на обали реке Адиђи. До данашњих дана сачувана су и два градска улаза (порте) из римског доба, то су Порта деи леони и Порта Борсари. Најлепши мост Вероне, Понте ди пијетра, има пет лукова, од којих су данас два из доба Римског царства. На месту некадашњег Форума налази се неправилна и сликовита Пјаца деле ербе.

Од многобројних цркава и манастира који су сачувани у овом граду највећу пажњу привлачи црква Сан Зено Мађоре, која се сматра најважнијом романском грађевином Вероне и горње Италије. Темељи ове цркве подигнути су у 5. веку изнад гроба првог веронског бискупа Зенона. Првобитну црквицу 807. године проширио је Пипин, а после 1117. године, на месту те цркве подиже се велика, тробродна базилика с равним кровом. Фасада и прозори ове базилике богато су украшени рељефом с призорима из јеванђеља и Књиге постања. Бронзана врата красе рељефи са сценама из Библије. Уз цркву се налази одвојени високи звоник из 1045. године. Даље разгледање цркава Вероне можете наставити посетом цркви Санта Марија Антика, затим готској цркви Санта Анастазија, у чијој унутрашњости се налазе фреске Завија, Писанела и Мантење, а после можете обићи ренесансна здања, Цркву светог Бернардина, светог Ђорђа и Цркву свете Марије Органо. Поред цркава, у Верони свакако треба обићи и комплекс гробница породице Скалиђеро (Ache Scaligere) из 14. века, затим Градску палату, кућу Мазанти, ренесансну Лођу дел Консиљо, коју је од 1476. до 1496. године градио фра Ђовани Ђокондо, затим прекрасну ренесансну Палату дел Капитано и музеј у коме се чувају многа вредна дела италијанског сликарства.

Наравно, прича о Верони није до краја испричана без приче о Ромеу и Јулији. Туристи који сваке године у великом броју посећују Верону не пропуштају прилику да посете улицу Капело и на броју 23 средњовековног здања из 1200. године још једном одају пошту Јулији. Већина њих ову посету овековечи и фотографијама. После посете Ромеовој кући, сваки туриста завршава обилазак Вероне посетом Јулијином гробу, који се налази у манастиру Светог Франческа ал Корсо, у Виа дел Понтиере, број 5. Том приликом обавезно се на гроб несрећне девојке спушта букет цвећа или се оставља порука. С тим у вези је и дугогодишња традиција да се скоро сва венчања у Верони одржавају управо у тој тамној одаји, која вековима брижљиво чува успомену на једну од највећих љубави у историји, а коју је Шекспир у својој драми од сијенске легенде претворио у синоним за праву и највећу љубав.

Корисни линкови

Препоручите овај чланак

4.53 (гласова: 19)