Ана Топаловић
12.11.2007.
Бразил је највећа земља Јужне Америке. Заузима готово пола континента. Један је од гиганата светске економије, а познат је по фудбалу, производњи кафе и музици: самби и боса нови.
Две трећине бразилске популације живи близу обале, што значи да је за локално становништво, као и за туристе, плажа - живот. Људи су есенција државе, па тако, иако је Бразил дом многим етничким групама, постоји једна карактеристика коју деле сви житељи - енергија и страст. Бразилци уживају у доброј забави под било каквим условима и околностима.
Рио је најпопуларнија дестинација, нарочито за време Карневала. Играчи на све стране, музика "до даске" и летња температура расте. Готово све се креће. Тела свих годишта, боја и величина парадирају у минималној одећи или купаћим костимима и подсећају на сунцем обасјане плаже Копакабана и Ипанема.
Пејзаж Бразила подједнако је разноврстан као и његови становници. Туристичке туре далеко од бразилских фантастичних плажа, у унутрашњости, откривају другачији Бразил, који има још много да понуди посетиоцу. Поред највеће кишне шуме на свету, Бразил се дичи и многим дивљим пределима насељним разноврсним животињама, нпр. Пантаналу, затим кањони и пећине Чапада Диаментина и Мата Атлантика (Атлантска шума), која се простире дуж готово целе бразилске обале.
Становници Бразила су мешавина раса, укључујући домороце, потомке афричких робова или европских имиграната. Та разноврсност огледа се и у храни, архитектури, музици, читавој култури Бразила. Баш та разноликост људи и традиција чине Бразил тако занимљивом дестинацијом.
Рио де Жанеиро је град контраста. Немогуће стрме гранитне планине "ничу" из океана ограниченог златним песком. Колонијалне зграде стиснуте између модерних стаклених солитера и раскошним зеленилом посуте шуме које се стрмоглављују ка густо насељеним стамбеним областима. Рио је град "навучен" на живот, град обожавалаца плаже, фудбала, самбе и Карневала. Читаву ову гужву, забаву и лакомисленост надгледа статуа Христа Спасиоца, симбол града који препознају сви људи света.
Рио је град на североистоку Бразила, ушушкан између планина и мора, са преко десет милиона људи. Тачка сусрета разноликих култура и људи, варира између раскоши и сиромаштва. У Рију богати и сиромашни живе заједно, а ексклузивне стамбене области граниче се с фавелама, прљавим и забаченим деловима града испуњеним страћарама. Но, без обзира на то из ког дела града потичу, Кариоке (име под којим су познати становници Рија) имају заједничку карактеристику - страст према животу. Плажа је, логично, место где се дешавају важне ствари: спорт, дружење, чак и пословни састанци. Рај за посматрање људи - одећа је минимална, а људи препланули и лепи. Плаже Копакабана и Ипанема су магнет, подједнако привлаче и Бразилце и туристе.
Требало је 500 година да се Рио трансформише у један од највећих градова света. Португалски истраживачи упловили су у Гуанабара залив 1. јануара 1502. и наденули му име Рио де Жанеиро (у преводу - Јануарска река), због погрешне претпоставке да је то огромни речни залив. Французи су покушали да преузму контролу над заливом 1555, али су их Португалци коначно протерали 1567. Главни извори прихода ове португалске колоније били су шећерна трска и пољопривредни производи у целом 17. веку, све док нису открили злато у оближњој области Минас Гераис. То откриће произвело је град у извозни и порески центар. Град је процветао још више када је кафа постала доминантни извозни производ. Када је португалска монархија протерана из Португала, након што је Наполеон освојио Лисабон, Рио је постао њихов дом и главни град независног Бразилског царства. Коначно, 1889. Бразил је постао република. Рио де Жанеиро је био главни град до 1960, када је административни центар пребачен у Бразилију.
Најбоље време за посету Рију је непорециво летње доба, између децембра и фебруара. Температура иде до 40 степени и више, што је идеално за туристе који желе да се опусте на "бразилски" начин, да посете плаже радије него да јурцају наоколо. Рио је издељен на три зоне: центар, северну зону и јужну зону. Стадион Маракана налази се у северној зони. Многе историјске зграде, музеји и галерије лоцирани су у центру. Ипак, највеће атракције, укључујући и плаже, налазе се у сунчаној зони.
Планина Корковадо (Грбавац) добила је име због свог изгледа. На њој се налази печат града - статуа Христа постављена 1931. године. Стоји на врху планине високе 710 m, а сама је висока 30 m. Пао де Асукар је изгласан од стране туриста за "најбољи панорамски поглед" у целом Рију. Португалци су овој планини наденули име Шећерна векна, јер их је облик ове гранитне стене високе 750 m подсећао на калуп за шећерну трску. Посетиоци најчешће користе "кабловску кочију" да се попну до врха - систем који је у употреби од 1912. Прва етапа пењања води од подножја Праја Вермехла на висину од 220 m изнад површине мора, на врх Моро да Урка. Затим се пут наставља до саме Шећерне векне, на висину од свих 750 m. Одатле се пружа поглед на плаже, град, планине Националног парка Тижука и острва Гуанабара залива.
Копакабана и Ипанема су предграђа Рија, а свако је познато на свој начин. Копакабана је најпознатија по својим дугачким, песковитим плажама, које се протежу на 4 km. На плажи је увек гужва, све врви од туриста и становника, потенцирајући бразилску страст ка спорту, џогирању и игри. Јаке морске струје могу да покваре угођај пливања, које и није за препоруку, али постоји одличан спасилачки систем. Ипанема је примамљива мешавина плажа, барова и бутика. Област је постала светски позната по песми "Девојка са Ипанеме", коју је композитор Том Жобим написао на стихове песника Виникиуса де Мораеса, инспирисаног локалном лепотицом, Хелиосом Пинхеиро, која је сваки дан пролазила плажом враћајући се из школе. Бар у којем су обојица седели, познат као "Гарота де Ипанема", популарно је састајалиште локалног становништва, као и место "ходочашћа" туриста. Две најпознатије плаже су Апроадор и Леблон. Ипанема је позната и по уметничким галеријама. Сандејз артс и пијаца рукотворина, позната као хипи фер, заједно с јувелирским радњама Амстердам сауер и Х Стерн, радо су посећена места.
Користан линк