Драгомир Влајсевић
11.06.2008.
Специфична и скоро недирнута, Аљаска је једна од оних земаља које треба посетити барем једном у животу. Чак је и прича о њеном настанку једна од најнеобичнијих у светској историји: у 19. веку припадала је Русији, али ју је цар Александар II за 7,2 милиoна долара продао Америци. Иако су Американци тадашњег државног секретара прозивали због, како су тада мислили, "најглупље трансакције свих времена" (јер ко нормалан купује земљу од снега и леда?), ствар се променила када су после неког времена на Аљасци откривене велике залихе рудног богатства, налазишта нафте, земног гаса, руда и злата. Масовно досељавање трагача за богатством је почело, а призори људи који у санкама с псећом запрегом јуре кроз снег и земљу поноћног сунца, преко величанствених глечера, данас су једна од омиљених националних прича.
Стварност на Аљасци данас је такође необична, али некако романтична. Она обилује месташцима у којима живи двоје-троје малишана, па они свакодневно авионима путују до школа у градовима и назад. И то им је, наравно, нормално, а у обичај летења брзо се заљубе и туристи, којима се на Аљасци нуде разне опције: земљу могу упознати прелећући места хидроавионима или крстарећи неком од река. Тамо је, наиме, 20 највиших америчких планинских врхова (укључујући легендарни Mt. McKinley са 6.193 метра надморске висине), као и 100.000 глечера, три милиона језера, више од 3.000 река и 15 националних паркова.
Тамо где свет почиње или се завршава налази се рај за сваког правог авантуристу, бисерноледена Аљаска, која је у ствари полуострво на северозападу Северне Америке које годишње посети велики број туриста, без страха од хладне субполарне климе и дивљих животиња. У ствари, медведи, вукови, фоке и китови главни су магнет за љубитеље сафарија, док оне заљубљене у древно и мистично фасцинира староседелачка култура овог полуострва. Наиме, више од 20 одсто становника Аљаске (укупно их је 650.000) припадници су староседелачких култура, које се могу поделити на Алеуте, Ескиме и Индијанце. Ти мирољубиви рибари - који од крзна фоке и медведа израђују своју одећу, а од злата и жада праве сувенире, накит и играчке – веома су гостопримљиви и радо дочекују госте. Одушевљено дочекују сваког госта и тумаче му своје шаманске обичаје. Тако ће посетиоца радо позвати на традиционалну вечеру с древним обредним плесом, послужити га специјалитетима од лососа и уз ватру и пиће објаснити како верују да им животиње преносе поруке, као и признати да избегавају видре, које према њиховим легендама, доносе лоше вести.
Посебан доживљај је вожња жичаром од Girdwood-a до врха скијалишта Mt. Aleyeska, с којег се пружа предиван поглед на бајковиту природу пуну глечера. Тамо се може видети и како становници брину о својим дивљим животињама (чак и опасним поларним медведима) у Центру за очување дивљег живота на Аљаски, где је најлепше искуство сафари на коме се може видети како јелени, вукови или смеђи и црни медведи једу или се шетају у свом природном окружењу. Одушевиће вас глечер Exit, који припада фјордовима Kenai, тачки на којој се сусрећу планине, лед и океан. Под утицајем глобалне промене климе глечер се убрзано топи, па се местимично могу видети ознаке нивоа на којима се налазио прие десет или педесет година. Кад једном осетите мирољубивост природе, наизглед дивље, разумећете и због чега становници Аљаске мирно хране дивље медведе. У ствари, можете то пробати и сами у околини језера Wonder Lake. Наравно, постоје одређена правила понашања према црним и смеђим медведима – не смете им се приближити превише, нити их преплашити наглом буком или покретима. Али, можете им оставити храну на ливади и гледати како се мирно гегају до ње. Посебан доживљај је крстарење речним бродом; најпознатији такав брод је Talkeetna Queen, који вози све до индијанског кампа Dena'ina. Ту се налазе легендарне ловачке колибе - индијански шатори од штављене животињске коже.
Корисни линкови